|
|
Arhitektura
Bibliofilski primerci
Biografije & Memoari
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija & Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Privreda, Ekonomija, Biznis
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari
| | Vidi sve oblasti
|
|
|
 |
 |
|
|
|
| Esej o Džojsu - Vladimir Nabokov
Uliks je knjiga o kojoj je je, posle Šekspirovih drama, najviše napisano
u istoriji književnosti i književne kritike, a mnoga od tih
«pisanija»predstavljaju odistinske gluposti. Nije, stoga, teško
pretpostaviti da se Nabokov osetio pozvanim, kao pisac i umetnik, da
izrazi i svoj bliski kriticki, književni i umetnicki sud. Najvažnije sa
Nabokovljevog umetnickog stanovišta: ma šta ko ponaosob mislio o Džojsu i
njegovom najpoznatijem delu, to su ipak pisac i roman koji su znacajno
(a ima onih koji bi dodali i presudno), obeležili evropsku književnost
XX veka («posle Uliksa», rekao je jednom Slobodan Selenic »u Evropi se
više nije moglo pisati kao pre toga...»)
|
|
|
|
|
|
|
|
| Beograd: beleške 1995-2001 - Miroslav Mojžita
Knjiga evocira čitaoce na Dejton, šetnje, Rambuje, 5. oktobar... a
završava se nekrologom Zoranu Đinđiću, dopisanim polovinom marta 2003.
godine. Sam autor, međutim, skromno kaže: - Nisam siguran da je ovakva
knjiga uopšte potrebna čitaocu iz Srbije i Crne Gore, zbog toga što mu
je je sve to poznato, a i bilo bi bolje da sve to što pre zaboravi.
|
|
|
|
