120 godina od rođenja Agate Kristi

Danas je 120. godina od rođenja čuvene britanske kriminalističke književnice Agate Kristi (15. septembar 1890 – 12. januar 1976), koja je tokom svoje bogate karijere napisala više od 150 romana, kratkih priča, radio i televizijskih novela.

Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija nazivaju je i „kraljicom zločina“. Tokom svoje književne karijere koja je trajala više od pola veka napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana, i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi. Njena drama „Mišolovka“ je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine, i to delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 20.000 izvođenja.

Agata Meri Klarisa Miler je rođena u Torkiju, Engleska 15. septembra 1890. godine. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama. Pre nego što su se razveli 1928, Kristijevi su dobili ćerku Rosalind.

Već u njenom prvom romanu, Misteriozna afera u Stajlzu (1920), pojavljuje se ekscentrični belgijski detektiv Herkul Poaro, jedna od najpoznatijih izmišljenih kreacija svih vremena.[traži se izvor od 09. 2009.] Poaroove „sive ćelije“ trijumfovale su u borbi protiv opakih zločina u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča napisanih od strane Agate Kristi. Kao i većina drugih njenih romana, i ovaj roman će u godinama koje slede biti uspešno ekranizovan.

Njen poslednji objavljeni roman, Uspavano ubistvo(1976), takođe je ekranizovan, čime je još jedan od svetskih literarnih likova, gđica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu i na filmu. Gospođica Marpl se pojavila u 12 romana i više kratkih priča, počevši od romana Ubistvo u Vikarijatu 1930.

Agata Kristi je takođe napisala šest romantičnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot, više originalnih dramskih dela, uspešno je sama adaptirala svoje već napisane i objavljene romane i kratke priče za pozorište a tu je i nekoliko knjiga sa autobiografskom tematikom, kao i zabavne pustolovine sa mnogih arheoloških ekspedicija na kojima je učestvovala sa svojim drugim mužem, arheologom Maksom Malovanom za koga se udala 1930. godine.

Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva. Umrla je 12. januara 1976. godine u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u Engleskoj u 86. godini života.