Stvarao je na kraju 19. i početkom 20. veka. Svoju najveću pesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao Hajnriha Hajnea čija je dela i prevodio na srpski jezik. Njegove pesme pune su emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod.
On je bio osnivač kulturnog lista „Zora“ i predsednik Srpskog pevačkog društva „Gusle“. Tokom života je objavio ogroman broj pesama, a od dela se izdvajaju: „Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“.
Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te nema?“ (1897), „Veče na školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910), „Moja otadžbina“ (1908).
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914. godine.
Poznati pesnik umro je 2. februara 1924. godine u Mostaru od tuberkoloze.
Aleksa Šantić (27. maj 1868, Mostar - 2. februar 1924, Mostar), jedan od najvećih srpskih pesnika. Otac Risto mu je rano umro pa je staranje nad njim preuzeo stric. Imao je dva brata, Peru i Jakova, i sestru Radojku koja se udala za pesnika i Aleksinog prijatelja Svetozara Ćorovića. Živeo je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali razumevanja za njegov talenat, pa se posle završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vraća u rodni Mostar.
ALEKSA ŠANTIĆ
Ostajte ovdje
Ostajte ovdje!.. Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.
Za ovu zemlju oni behu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.
Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.
Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručja sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njemom polju gdje vas slava sreta!
Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji krševi i goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.
Ovdje vam svako bratski ruku steže —
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.
Ostajte ovdje!.. Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije, —
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...
Emina
Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S' ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kada šeće i plećima kreće... —
Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!
Ja joj nazvah selam al' moga mi dina
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti džule zalivati ode;
S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!
Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njom crko'!..
Pretraži
Web
Antikvarne-knjige.com ©2006-2007, All Rights Reserved
Knjige
Domaća
Strana
Narodna
Rečnici
Leksikoni
Gramatika
Lingvistika
Biografije
Memoari
Mitologija
Antropologija
Arheologija
Teologija
Religija
Filozofija
Monografije
Arhitektura
Slikarstvo
Fotografija
Pozorište
Putopisi
Atlasi
Karte i Mape
Novine
Časopisi
Razglednice
Fotografije
Kalendari
Sport
Medicina
Psihologija
