Listići iz knjige Roberta Lomasa “Tesla čovek koji je izumeo XX vek”

Nikola, sin pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle rođen je u malom selu Smiljanu u Hrvatskoj, dok je napolju besnela oluja i sevale munje, kad je sat odzvonio zadnju sekundu 10. jula 1856. Babica koja je pomagala njegovoj majci Duki bila je toliko isprepadana grmljavinom da je rekla kako je novorođenče sigurno dete groma. Tada nije mogla ni pretpostaviti koliko je taj opis tačan za čoveka koji je bio predodređen da stvori osvetljenje toliko jako da osvetli celi svet.

Za svog dugog života, umro je 1943. godine, Tesla je pričao mnoge anegdote iz svog detinjstva, i u svojim govorima i u različitim zapisima. Upravo iz tih zapisa saznajemo ponešto o njegovim ranim razmišljanjima i razvoju.

Tesla je uvek tvrdio da se njegov interes za struju javio jednoga hladnoga zimskog dana, kad je kao trogodišnjak osetio peckanje iskri elektriciteta na krznu Mačka, svog ljubimca. Taj čudni fenomen, uzrokovan kombinacijom intenzivne hladnoće i suvog vazduha, potaknuo ga je na razmišljanje o elektricitetu; sevanju za vreme olujnog vremena. “Je li priroda jedna ogromna mačka?” mislio je. “Ako je tako, ko je mazi po leđima? To može biti samo Bog.”

Čitaj dalje…

Ključne reči: Biografije, Nauka, Nikola Tesla, Srpski naučnici | Napiši komentar

Letnji festival knjige traje na Pozorišnom trgu do 10. jula. Festival organizuje Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine. Zbog ekonomske krize festival nema međunarodni karakter, pa su prisutni samo domaći izdavači, njih 30, a knjige se mogu kupiti po sniženim cenama i do 50 odsto.

Za utorak je najavljena akcija “Knjiga glavu čuva”, pa će izlagači posetiocima pokloniti više od 100 knjiga, koje će biti ostavljene na javnim mestima, u parkovima, galerijama, čekaonicama.
Manifestacija Noć knjige trebalo bi da se održi 4. jula kada će čitaoci moći i da se druže sa piscima.

www.021.rs

Ključne reči: Dešavanja, Izložbe, Novi Sad | Napiši komentar

„Knjiga o Geci Konu“, monografija Velimira Starčevića Velje o ocu modernog srpskog izdavaštva, u svom trećem, dopunjenom i popravljenom izdanju, koje su objavili Prosveta i Admiral Books, predstavljena je juče u podne u knjižari koja nosi ime Gece Kona i koja je proglašena za spomenik kulture od nacionalnog značaja.
U izvesnom smislu simbolična, ova promocija odigrala se uoči definitivne privatizacije izdavačke kuće Prosveta, unekoliko nastavljača Konove misije, sa ozbiljnim kulturnim zaveštanjem budućim vlasnicima.

Za manje od pola veka izdavačke delatnosti, Geca Kon objavio je 5.000 knjiga, među kojima Nušića, Zmaja, Skerlića, Crnjanskog, Bogdana Popovića, Huga Klajna, Dvornikovića, a do dan danas ostale su čuvene edicije Karijatide, Plejade, Naša knjiga, Školski pisci, Plava knjiga. U okviru Karijatida Kon je objavio Ničea, Kročea, ali i Frojda. Mihajlo Pantić je podsetio da se u vremenu apsolutne unifikacije završava epoha Kona i Prosvete i da „Knjiga o Geci Konu“ ostaje kao album te epohe. „Knjigu o Geci Konu“ čine četiri poglavlja - o životu Gece Kona, o njegovoj knjižarskoj deltanosti, o izdavaštvu i o Geci Konu u sećanjima. Na kraju knjige je hronologija Konovog života i rada, a opremljena je i mnoštvom likovnih priloga i fotografija. Čitaj dalje…

Ključne reči: Biografije, Istorija srpske knjige, Beograd, Geca Kon, Istorija, Stari Knjižari | Napiši komentar

Crtež dodoa iz 17 veka, načinjen pre nego što je ova ptica izumrla, naći će se na aukciji u “Kristiju”. Slika datira iz kasnih 1600-ih godina i nudi redak uvid u izgled ptice dodo koja je prva zabeležena žrtva ljudskog mešanja u staništa drugih stvorenja.

Crtež dodoa, star oko 350 godina, jedan je od retkih primeraka slika ove ptice. Delo je nepoznatog umetnika Holandske škole nastalo oko 1650. godine i očekuje se da će dostići cenu do 6.000 funti na aukciji u Londonu zakazanoj za 9. jul.
Stručnjak za dode i paleontolog Džulijan Hjum smatra da je slika veoma čudna.
“Ugao slikanja je novina, jer prikazuje pticu u tri dimenzije, a ne sa strane, kako je uobičajeno”, ocenio je Hjum, dodajući da je verovatno u pitanju kopija pređašnjih crteža.
Ptice dodo bile su glavni predatori na Mauricijusu dok doseljenici nisu doveli veće životinje na ovo ostrvo u Indijskom okeanu, uključujući svinje. Mnogo primeraka ptice je prebačeno u Evropu, njihova staništa su uništena i vrsta je do 1700. godine izumrla. Čitaj dalje…

Ključne reči: Aukcije, Dešavanja, Aukcije, Ptica Dodo, Umetnost | Napiši komentar

Proslava stogodišnjice rođenja Milene Pavlović Barili (1909–1945) počeće izložbom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, koja će biti otvorena 17. jula, a zatim će slike, crteži i drugi radovi istaknute slikarke i pesnikinje biti izlagani širom Srbije i u inostranstvu, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture. Na izložbi će biti predstavljeno preko 100 dela ove velike umetnice, a obuhvatiće njene slike, skice i crteže iz fundusa galerije smeštene u njenoj kući u Požarevcu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a biće štampana i monografija posvećena našoj velikoj umetnici.

Prema rečima Branislave Anđelković-Dimitrijević, direktorke Muzeja savremene umetnosti, veliki jubilej i prilika da se unapredi rad na promovisanju umetnosti Milene Pavlović.

Dimitrijevićeva je kazala da je u planu i izložba u saradnji sa Univerzitetom u Bolonji, sa njihovim odeljenjem za unapređenje mode i tehnologije, sa Fakultetom primenjenih umetnosti u Beogradu i Galerijom u Požarevcu, koji će se više baviti istraživanjem, a kasnije i izradom odevnih predmeta prema nacrtima umetnice. Čitaj dalje…

Ključne reči: Dešavanja, Umetnost, Milena Pavlović Barili, Umetnost | Napiši komentar

Kult mrtvih i prestave o zagrobnom životu bile su raširene kod svih Slovena. Hroničar Titmar iznosi da Sloveni smatraju da duša u budućem životu ima drugačiju obavezu nego u zemaljskom. Dalje, isti hroničar navodi da su u Poljskoj pre nego što je primljeno hrišćanstvo, telo svakog muškarca posle smrti spaljivali, a ženi odsecana glava da bi išla za njim.

U ruskim izvorima postoje dve vrste odnosa prema umrlom: Žalost za umrlim i strah od duše oslobođene okova tela. U Nestorovom letopisu (XII vek), kaže se za Olegov pogreb: “I plakahu za njim ljudi u bolu velikom”. Na drugom mestu se spominje kneginja Olga, koja je otišla Drevljanima, da plače na grobu ubijenog muža Igora i tom prilikom naredila da se naspe veliki grob i priredi daća. O smrti Olginoj, koja je bila hrišćanka, se navodi kako je zabranila da joj se priredi paganski obred, koji se nije sastojao samo od pripreme daće i nasipanja groba, već i od bdenja nad telom posle smrti. Čitaj dalje…

Ključne reči: Etnologija, Etnologija, Kult mrtvih, Nestorov letopis, Stari Sloveni | Napiši komentar