BLOG Antikvarne-knjige.com

JOVAN JOVANOVI?, Zmaj Jova, ?ika Jova - kako ga je zvala i zove ?itala?ka publika iz mila - a tako je i svoje delo potpisivao - uspe�no se, kao �to se zna, ogledao u mnogim delatnostima - u knji�evnosti i novinarstvu (ostao je neprevazi?en de?ji pesnik, kako ocenjuje istorija knji�evnosti), u pokretanju i ure?ivanju knji�evnih i drugih glasila i novina, u zdravstvu (bio lekar) i u politi?kom �ivotu.

Ali, ono o ?emu se manje zna ili, ?e�?e, ne zna - Zmaj Jova je bio - u privatnom �ivotu - uspe�an u jo� jednoj delatnosti: svojim prijateljima,drugovima, poznanicima - mu�karcima i �enama - bio je i navodayija, posrednik u sklapanju poznanstava. Ostala su svedo?anstva njegovih savremenika kako je u tome bio izuzetno sre?ne ruke: svi oni koje je upoznao zavr�avali su pred mati?arem i �iveli u sre?nim brakovima.

Jedno takvo poznanstvo navodayisao je Milo�u Grabova?kom i Jeleni Longinovi?, sedamdesetih godina pro�log veka. O tome danas svedo?e stare, u�utele fotografije i pisma koja su putovala iz Zemuna u Srpski Itebej i iz Itebeja u Zemun.

Hronika o �ivotu dvoje mladih upravo po?inje jednim Zmaj Jovinim pismom u kome ih pesnik poziva na poznanstvo i dru�enje.

Milo� Grabova?ki je bio zemunski u?itelj, knji�evnik, �tampar, prosvetitelj i - iznad svega - rodoljub. Pune ?etiri decenije obavljao je va�nu kulturnu, politi?ku i patriotsku misiju na samoj kapiji Beograda - kako se nekada nazivao Zemun. NJegova knji�ara u varo�i pod Gardo�om bila je zborno mesto svih patriota koji su bili odeljeni granicom (Zemun je u to doba bio u sastavu Austrougarske, a granica je i�la Savom i Dunavom); ovde su dolazili Pera Todorovi?, Ja�a Tomi?, Kosta Tau�anovi?, Nikla Pa�i?; tu je, pred policijskim poterama, uto?i�te nalazila i kraljica Natalija Obrenovi?.

Umetnost na ceni

Jelena Longinovi? - lepa, �armantna i romanti?na - li?ila je na Julu iz �Pop ?ire i pop Spire� Stevana Sremca - kako tvrdi jedan njen savremenik, a Zmaj Jova je u svojim pismima uvek oslovljava sa �draga sestro�; bila je umiljata i obrazovana, k?erka paroha Sime (Longinovi?i su u Srpskom Itebeju bili parosi jedan i po vek).

Naravno, uz ovakvo vaspitanje, mladost i lepotu obavezno su u ono doba i�le i umetni?ke ambicije - gde se slika, peva, svira ili bavi knji�evno�?u.

Jelena se opredelila za knji�evnost. Pisala je pesme, pri?e i prosvetiteljske ?lanke u kojima je �elela da emancipuje i prosve?uje na�u �enu; pisala je u onda�njim listovima i ?asopisima, a najvi�e i naj?e�?e u onoj periodici koju je ure?ivao pesnik Zmaj.

Ba� je u to vreme Jovan Jovanovi? �iveo u Pan?evu. Radio je kao gradski lekar i ure?ivao ��i�u�; tada je iz Srpskog Itebeja stigla prva po�iljka od mlade u?iteljice Jelene Longinovi?. Pisala je sve�e, meko, jednostavno i sa zanosom.

To su odmah uo?ili i drugi ?itaoci ��i�e�, pa su se, s razlogom, kao i Zmaj u po?etku, po?eli pitati ko je ova �di?na spisateljica� iz ravnog Banata.

I zemunski u?itelj Milo� Grabova?ki tako?e se upitao ko je Jelena. NJeno pisanje mu se mnogo dopalo. U njene pesme, pri?e i ?lanke sa �naravou?enijem� odmah se zaljubio, pa je po�eleo da upozna banatsku spisateljicu; ovu svoju �elju je, u nekoliko mahova, u neposrednom kontaktu i preko pisama iskazivao i Zmaj-Jovi: �Zaljubio sam se u Jelenino spisateljstvo, pa �elim da upoznam ovu di?nu, patrijarhalnu k?er Banata��, pisao je uredniku ��i�e�.

Posle tri godine saradnje u pan?eva?kom ?asopisu i drugoj srpskoj periodici, pesnik Zmaj je imao prilike da detaljnije upozna Jelenu Longinovi?, jer se redovno dopisivao sa �dragom sestrom iz Itebeja�.

Foto-aparat osvojio Evropu

U ono doba (sedma i osma decenija pro�log veka) Banat je bio jo� vla�an, bez puteva i �eleznice i te�ko se stizalo iz meseta u mesto, a da se o velikoj udaljenosti i ne govori. Me?utim, Srpski Itebej je imao jednu sre?nu okolnost - nalazio se na obali reke Begej, koja se uliva u Tisu, a Tisa u Dunav - pa se la?om, preko Velikog Be?kereka i Titela, moglo lak�e sti?i u Zemun, Beograd i Pane?vo.

I, naravno, kao tolikim drugim, Zmaj Jova je i Grabova?kom usli�io �elju: odlu?io je da upozna poletnog zemunskog u?itelja i Jelenu iz Banata i da navodayi�e izme?u njih.

U to doba i foto-aparat je ve? osvojio veliki deo Evrope. Sve ve?e varo�i, pa i sela, imale su svoje foto-ateljee. Zato poznanstvo izme?u Jelene i Milo�a po?inje fotografijama. Pi�u?i pismo u Itebej, Zmaj se stavio u ulogu navodayije. ?ini se da je ovu ulogu u privatnom �ivotu mnogo voleo. Napisao je da se za njenu �personu� mnogo interesuje �moj veliki prijatelj�, pa bi �eleo da se sa njom upozna i dopisuje.

I Jelena je odmah, u �urbi, odgovorila svome navodayiji; veli da joj je veoma drago �to se za njenu �skromnu personu� neko intersuje; izra�ava �elju da se upozna sa Milo�em Grabova?kim, ali da to ne bude - �poznanstvo naslepo�; �sa doti?nom personom �elim da izmenjam najpre fotografije�, jasna je banatska spisateljica.

Zmaj Jova je zatim ove Jelenine �elje preneo Grabova?kom, pismom u kome on, na kitnjast na?in, govori o razmeni fotografija izme?u dvoje poletnih i mladih rodoljuba i spisatelja.

Pesnik pi�e �dragoj sestri Jeleni�:

�Va�a �elja da Vam fotografiju mog najboljeg prijatelja po�aljem, mome najboljem prijatelju veoma laska, i on Vam je, evo, preko mene, od srca �alje na zajam, s tim da mu Vi po�aljete svoju fotografiju, ?emu ?e se moj prijatelj veoma radovati��

Naravno, navodayijino pismo bilo je veoma kitnjasto i odmah je zagolicalo mladu u?iteljicu. Veoma uzbu?ena, specijalno iz Itebeja putuje u Be?kerek, da se u tamo�njem najboljem �ateljeu uslikuje�, u najboljim i najlep�im haljinama, pa da najuspeliju sliku po�alje u Zemun.

Na ovoj ve�tini sve bi navoda-yije mogle da pozavide Zmaj-Jovi, koji je ve�to mogao, i umeo da navodayi�e: vrlo brzo su njegovi ��ti?enici� stupili pred mati?ara.

I Milo� Grabova?ki se odmah, na prvi pogled, zaljubio u fotografiju; odu�evljen, na kovertama je uvek ovakvu adresu ispisivao:

�Di?noj Jeleni Longinovi?, budu?oj Grabova?koj��

Romanti?na seoska u?iteljica se ovome nije protivila.

Odlomak iz Zmajevog pisma Milo�u Grabova?kom u vezi s razmenom fotografija

Sva po�ta cenzurisana

Naravno, ova, danas po�utela pisma, nisu nimalo nalik na pisma mladih i zaljubljenih, kakva se danas, sve re?e, pi�u. U njima je malo mirisa ru�e, ?arlijanja vetra, pri?e o �umama i rekama, o ljubavnim i drugim snovima. O ljubavi Jelene i Milo�a, za koju svi savremenici svedo?e da je bila velika, mo�e da se ?ita samo izme?u redova. Dvoje mladih su najpre zbli�ile zajedni?ke ideje o oslobo?enju od austrijskih i ma?arskih okupatora i ujedinjenje u jednu dr�avu Vojvodine i Srbije, dok su li?na ose?anja bila diskretna i suzdr�ana i mogla su se samo naslu?ivati.

U ono vreme je sva po�ta bila cenzurisana. ?ak i ona intimna, familijarna, ljubavna. To su Milo� i Jelena znali, pa su odlu?ii da se dopisuju samo �ifrovano. Zaljubljeni su se izme?u Zemuna i Itebeja i obratno dopisivali o stvarima koje su u ono vreme bile branjene i podozrevane: o oslobo?enju i ujedinjenu na�ih krajeva koje su razdvajale dve reke.

Ova pisma su prave i kose crte, brojevi i jedna?ine iz matematike sa jednom, dve ili tri �nepoznate�, a �ta je sve to zna?ilo ostalo je poznato samo zaljubljenima, ali i njihovom navodayiji lake ruke.

Dopisivanje je trajalo pune dve godine, pa su ga mladi krunisali susretom, veridbom i, najzad, ven?anjem. Bilo je to 1873. godine, meseca maja. Sve?anom ?inu je prisustvovao i navodayija.

Dobar deo godina su Milo� i Jelena pro�iveli u najve?oj slozi i ljubavi, kako bi se danas obi?nim jezikom reklo, ali su im kasnije godine donele mnogo bure, razo?aranja, patnje i �ikaniranja od strane onda�nje vlasti. I jedno i drugo su - zbog rodoljublja i branjenih politi?kih ideja - bili ?esto hap�eni, su?eni i mnoge su godine po tamnicama proveli. Ostali su, me?utim, nepokolebljivi i dosledni idejama za koje su se borili i zbog kojih su do�iveli mnoge neda?e. Izrodili su samo jedno dete - k?erku Irenu - koja je nastavila rodoljubivim stopama svojih roditelja.

Ljubomir Te�i?

srpsko-nasledje.co.yu

Tags: Uncategorized //