Vuk Karadži? kao kolekcionar i trgovac
Tako?e pogledajte:
Vuk Karadži? je vrlo revnosno sakupljao stare rukopisne i štampane knjige. U tom poslu su ga izdašno pomagali Vuk 
Popovi?, sveštenik u Kotoru i Vuk Vr?evi?. Vukova zbirka rukopisa bila bi veoma dragocena i bogata, da je on sve rukopise koje je kupovao, dobijao na poklon ili menjao (za ruske crkvene knjige i svoje spise) sa?uvao. Ali je Vuk samo jedan mali deo rukopisa zadržao za sebe, a ve?i deo rukopisa i starih štampanih knjiga je prodavao, M. Pogodinu, A. ? iškovu, Ruskoj akademiji, Rumjancovskom muzeju, Berlinskoj akademiji i Be?koj dvorskoj biblioteci.
Lj. Stojanovi? (Život i rad V. S. Karadži?a, Beograd 1924) navodi da je Vuk “prodavao ili jednu po jednu ili pove?e kolekcije be?koj i berlinskoj biblioteci, a ?etrdesetih godina (XIX veka) razvio pravu trgovinu sa Pogodinom, koji mu je propisao i taksu pošto ?e mu ih otkupljivati. Kad mu je Pogodin smanjio cenu, po?eo se obra?ati Sreznjevskom, Knjaževskom, Bo?anskom i drugim, nude?i im knjige na prodaju”.
V. Jagi? je pisao F. Mikloši?u 16 decembra 1883 god. (Spomeni mojega života II, 1934) kako je Vukov sin Dimitrije došao k njemu da traži preporuku za Berlin, da ide u Kraljevsku biblioteku. Jagi? mu nije dao nade da ?e u tome uspeti, a on je onda mrzovoljno uzeo paket sa rukopisima i nije rekao ništa o njihovoj sadržini; govorio je samo o Vukovom rukopisu sa materijalom za noviju srpsku istoriju. Dimitrije je ubrzo nakon toga umro u kolima i kod njega je prona?en taj rukopis.
Discussion Area - Leave a Comment