Antikvarne-knjige.com Plaćanje
NALOG LISTA ŽELJA KORPA INFO

Da li je suša uništila civilizaciju Maja?

Da li je suša uništila civilizaciju Maja?

1238 godina duga hronologija izrađena na osnovu godova drveća ukazuje da je suša možda imala presudnu ulogu u istoriji Meksika.

  • Naučnici su sastavili dataljan pregled suša u Centralnom Meksiku, za period poslednjih 1238 godina
  • Neke suše u prošlosti su bile tako intenzivne i jake i ne mogu se uporediti sa sušama ni u jednoj oblasti u svetu
  • Suša se poklapa sa opadanjem naprednih civilizacija nekoliko puta tokom prošlog milenijuma
  • 1100 godina staro Montezuma drvo iz Barranca de Amealco u Meksiko, koristi se u hronologiji tropskih oblasti.
  • Velike suše su mogle ubrzati nestanak nekoliko kultura i gradova u pre-hispanskom Meksiku tokom prošlog milenijuma.

Novo istraživanje, koje se koristilo dendrohronologijom da bi dodalo mnogo stotina godina podacima o klimi te oblasti, ukazalo je na četiri jake suše u tom regionu tokom proteklih 1200 godina. Neke od njih su bile izuzetno intenzivne i dugog trajanja što nije viđeno u modernim meteorološkim podacima, a mnoge se poklapaju sa značajnim istorijskim događajima. Jedna je, na primer, trajala 25 godina, oko 900. godine i bila je praćena završetkom procvata Majanskih gradova-država.

Preciznim datiranjem suša na vremenskoj skali, istraživanje je uključilo sadašnje probleme te oblasti sa sušama u širu perspektivu, izjavio je David Stahle, geograf sa Univerziteta u Arkanzasu, u Fayettville-u. Podaci treba da pomognu naučnicima da shvate faktore koje su doveli do ponavljanog izvlačenja vlage iz te oblasti tokom istorije. ”Jasno je da suša oko 1400. godine nije bila izazvana akumulacijom gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi, jer je to prethodilo industrijskoj revoluciji”, rekao je Stahle.” Ali nešto je izazvalo sušu, što je stimulisalo veoma neobične klimatske uslove i u drugim delovima sveta. To nam može pomoći da odredimo dinamiku faktora koji izazivaju suše u Meksiku.”

Postoje najmanje dva gledišta o vezi između klime i kulture, dodao je Stahle. Ta tema je u suštini kontraverzna. ”Napisane su mnoge knjige koje tvrde da su suše izazivale nestanak civilizacija”, rekao je on. ”Druge kažu da je to suviše pojednostavljeno. Preostaje činjenica da su postojali fizički događaji u okruženju. Svakako, to je moralo ostaviti neke posledice.”

Šta god da to nagoveštava, sastavljanje istorije klime Srednje Amerike ispunjava dugoročan cilj u oblasti dendrohronološke analize, rekao ja Stahle. Do sada, istraživanja na tom polju su mogla da pruže podatke samo za poslednjih 500 godina. Kao rezultat toga, istraživači su samo mogli da nagađaju kako su klimatske promene uticale na nizove visoko razvijenih kultura, čija su dostignuća obuhvatala izgradnju velikih piramida i složenih hramova.

1100 god. staro Montezuma drvo u Barranca de Amealco

1100 god. staro Montezuma drvo u Barranca de Amealco

Da bi dobili još podataka, Stahle i njegove kolege su se probili u teško dostupan teren u strmu klisuru u Barranca de Amealco. Klisura se nalazi na oko 90 km severno od Meksiko Sitija. Ona je osim toga smeštena na 60 km od Tule, prestonice drevne države Tolteka i 90 km od astečkog prestonog grada Tenočitlana. Iako je okolna oblast iskrčena i razvijena, u klisuri još uvek raste džinovsko Montezuma drveće čiji prečnik stabla dostiže i do 4 m . Bez oštećivanja stabala, istraživači su izbušili i uzeli uzorke (jezgra od 1 m) sa oko stotinu drveća. Analizirali su 74 jezgra, koja su bila debljine olovke, koja su poticala sa 30 stabala.

Upoređivanjem godišnjeg rasta prstenova između različitih uzoraka, istraživači su mogli da zavire u klimu te oblasti, godinu po godinu, u poslednjih 1238 godina. Debljina datog prstena otkriva koliko je bio suva ili vlažna pojedinačna sezona rasta drveta. Prema njihovoj analizi, jedan od najsušnijih perioda se dogodio između 897. i 922.g. što je objavljeno u Geophysical Research Letters, baš kada se i završio klasični period (u Srednjoj Americi). Druga suša, koja je trajala 19 godina, oko 1150.g. se poklapa sa padom države Tolteka, koja je bila dominantna civilizacija toga vremena u Centralnom Meksiku.

Najintenzivnija suša u poslednjih 1000 godina, koja je trajala od 1378. do 1404., zapravo se desila u vreme brze ekspanzije Asteka. Međutim, suša od 1514. do 1539. započela je i nastavila se u vreme dolaska Korteza i španskog osvajanja. Moguće je, nagađaju istraživači, da je klima, skupa sa epidemijom, dovela do naglog opadanja Astečkog Meksika, te da je tada počeo kolonijalni period.

U celini, podaci pokazuju koliko dendrohronološka analiza može biti od pomoći pri otkrivanju sušnih perioda na Zemlji, rekao je Raymond Bradley, direktor Centra za istaživanje klimatskog sistema na Univerzitetu Masačusets, u Amherstu. Drevni šumarci u drugim delovima sveta možda sadrže slično blago klimatskih informacija. Sa novim dokazima, rekao je Bradley, istraživanje je takođe doprinelo razumevanju uzroka niza kulturnih propadanja u drevnom Meksiku. Neki eksperti tvrde da su promene bile uzrokovane isključivo socioekonomskim i političkim faktorima. Drugi pak smatraju, zbog toga što je ova oblast dugo bitno zavisila od zemljoradnje, da je klima bila okidač.

”Dejvovo istraživanje je dodalo još jedan set dokaza da je klima zaista igrala važnu ulogu u stvaranju uslova za društvenu dezintegraciju”, rekao je Bradley. ”To nije bio nivo na kome se dešavaju promene okruženja, a okruženje se jeste menjalo tokom vremena. Ono je možda narušilo ravnotežu u većini slučajeva.’

Discovery News

Pročitaj takođe: Uticaj klimatskih promena na antička društva