Igra šah pronađena je u Indiji pre 2000 godina. Prema legendi, tadašnji vladar Indije, oduševljen tom igrom upitao je njenog pronalazača šta traži kao nagradu za svoj pronalazak. Ovaj je odgovorio: da mu se da onoliko zrna kukuruza koliko bi bilo potrebno, ako se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno, pa se posle taj broj udvostručuje za svako polje. Svi prisutni nasmejali su se tom skromnom zahtevu. Međutim nije bilo baš tako. Jer, ako se na prvo polje stavi jedno zrno, za drugo polje bilo bi to 2 zrna, za treće 4, za četvrto 8, za peto 16 itd. Za šezdeset četvrto polje bilo bi potrebno 18.466.744.073.709.551.615, a toliko zrna kukuruza nije se u to vreme moglo naći u celoj Indiji. Tako kaže legenda. Da li se to, o čemu se u njoj govori, zaista i dogodilo, ostalo je nepoznato, ali da je nagrada, o kojoj govori predanje bila izražena takvim brojem, u to se možete i sami uveriti računanjem. Zamislite koliko bi morao biti velik ambar u koji bi stalo toliko zrna. Poznato je da u jednom kubnom metru pšenice ima približno oko 15 miliona zrna. Znači, nagrada koja bi pripala pronalazaču šaha zauzela bi približno: 12 000 000 000 m3 ili 12 000 km3. Ako bi visina ambara bila 4m i širina 10m, onda bi se njegova dužina prostirala na 300 000 000 km, tj. kao od Zemlje do Sunca i nazad. Osamnaest kvadriliona četiri stotine četrdeset šest triliona sedam stotina četrdeset četiri biliona sedamdeset tri milijarde sedam stotina devet miliona pet stotina pedeset jedna hiljada šest stotina petnaest zrna stalo je na 64. polje šahovske table. Čak su i najpametniji ljudi ponekad zaslepljeni ne samo varljivim izgledom brojeva nego i lažnom skromnošću onih koji su, zapravo, častohlepni. Nesrećan je onaj na čija pleća padne teret duga čiju veličinu nije u stanju da proceni samo svojom pameću.