Sećate li se priče o orlu koji je ziveo medu kokošima? Postoji i drugi završetak. Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konacno uspeo da poleti, da otpocne novi život, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost. Naša sreca je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga sto nam se dešava, vec od nacina na koji opažamo svet i suocavamo se sa njim. Ako želimo da budemo srecni, možemo to biti odmah, jer je kljuc naše srece skriven u nama. Sve prepreke na putu do srece sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu srecu u svim godinama koje su prošle? Dozvolili ste da vas neko kontroliše, da vam nametne odredeni nacin života. Možemo okusiti život tek kada odbacimo strah da cemo bilo šta izgubiti, kada postanemo svesni da nam ništa ne može biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati želje, ocekivanja i manipulisati njima. Ono što ljudi nazivaju ljubav, najcešce je samo autointeres. Naucili su da porede ljubav sa vrlinom i da je žive na nacin koji je prihvatljiv za druge, Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaša želja sukobi sa željom voljene osobe ili biva odbacena. Šta se tada dešava? Da li dolazi do razocaranja? Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo život kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogucnost da ih prihvatimo bez straha.
PRVI DEO
OSTAVITE SVOJ ČAMAC NA OBALI
Molitva, ljubav, duhovnost, vera
znace oslobadanje od iluzija. Kada jednom odbacimo iluzije, srce je slobodno, ljubav se širi. Tada ste srecni. Tada ste prosvetljeni. Tek tada spoznajete Boga... Duševni mir
Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina živeli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: „Ne misliš li da bi trebalo bar jednom da se posvadamo?" a ovaj je uzvratio: „Zašto da ne? Oko cega cemo se svadati?" „Mogli bismo oko ovog hleba", predložio je prvi. „U redu, svadajmo se oko hleba. Kako se to radi?" „Ovako", rekao je prvi monah. „Ovaj hleb je moj, šta ceš sad?" „Zadrži ga", rekao je drugi monah.
Duševni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono što uništava taj mir je „ja", naš ego. „Ovo pripada meni i ni sa kim ga necu deli-ti." Kada prevagne ovakav egoisticki stav i vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvrde. To je najveci neprijatelj unutrašnjeg mira i spokojstva: tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono što nas okružuje.
Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji po-seduju velike površine zemlje i novca izjavi: „Ni sa kim necemo deliti naše bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: „Samo nas naše
blagostanje zanima; drugi nas uopšte ne interesu-ju". Kako ocuvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca, okamenjene nacije. Ali pre nego što progovorimo o nacijama, govoricemo o vama, o sebi.
Posmatrajte svoje srce. Mogli biste reci: „Život nam je ispunjen svadama i borbom!" Ali nema mržnje, nema ozlojedenosti. „Život nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u vašoj svesti. „Život nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijom!" Ali nema duševnog nemira, nema nervoze. Možete li ovo izjaviti kad je rec o vama? Ako možete, bicete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i duševnog spokojstva sama je suština i svrha molitve. Kako se to postiže? Hocemo li to pokušati? Da pokušamo sada i ovde?
Izvedimo najjednostavniju duhovnu vežbu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oci i uspostavite kontakt sa svojim telom. Obratite pažnju na dodir odece i ramena, na dodir odece i leda. Šaka. Osetite svoju šaku koja se na nešto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite težinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome ležite. Stopala dodiruju obucu ili tle. Ponovite još jednom: ramena, leda, šaka, bokovi, stopala. Još jednom, polako: ramena, leda, šaka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oci. Vežba je gotova.
Šta se dogodilo dok ste izvodili vežbu koju sam vam predložio? Da li ste se opustili ili vam je porasla napetost? Vecina ljudi doživljava opuštanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se to desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju pažnju na to. Postepeno, doci ce do opuštanja. Ako
se vežba ponovi nekoliko puta, mnogi ce možda i zadremati.
Da li ova vežba opuštanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije vežba opuštanja, ovo je vežba pažnje. ,,U redu! Ali duševnog mira!?" Da, duševnog mira, cak i ako možda ne verujete. To je kao da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi doživljaj, zacudno videnje stvarnosti.
Tišina koja vodi Bogu
Ova razmišljanja su pomoc, uputstva za pros-vetljenje. Govoricu vam o molitvi, meditaciji, o radosti, duševnom miru, životu, slobodi i tišini.
Pocecu od tišine i odmah cu vam reci zašto: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tišini. Tišina je pocetak.
Šta je tišina?
Na Istoku postoji prica o caru koji je posetio svog ucitelja i rekao mu: „Strahovito sam zauzet, po citav dan. Kako da dodem do duhovnog sjedinjenja s Bogom? Ali odgovori mi jednom recenicom!" Ucitelj mu je rekao: „Jedna rec bice dovoljna!" „Koja?" upitao je car. „Tišina", odgovorio je ucitelj. ,,A kako da doprem do tišine?" pitao je car. „Meditacijom." Na Istoku, meditacija znaci nerazmišljanje, prevazilaže-nje misli. Onda je car upitao: „Šta je meditacija?" Ucitelj je odgovorio: „Tišina!" „Kako da doprem do Tišine?" „Meditacijom!" „Šta je meditacija?" „Tišina!"
Tišina znaci prevazilaženje reci i misli, da ih ostavimo iza sebe. Šta ne valja kod reci i misli? To što su ogranicene.
Bog nije ono što govorimo o njemu: nije ništa od onoga što zamišljamo. To je ono što ne valja kod reci i misli. Vecina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o Bogu. To je glavna prepreka na putu spoznaje. Da li biste voleli da doživite tišinu o kojoj govorim?
Prvi korak je da shvatimo. Šta? Da shvatimo kako Bog nema niceg zajednickog s vašom idejom o njemu.
U Indiji raste puno ruža. Pretpostavimo da nikad u životu nisam osetio miris ruže. Pitam vas kakav je miris ruže. Možete li mi ga opisati?
Ako ne možete da opišete tako jednostavnu stvar kao što je miris ruže, kako možete govoriti o Bogu? Bog prevazilazi sve reci o njemu. To je ono što ne valja kod reci. Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak nespoznaje, u kojoj govori: „Hocete li da spoznate Boga? Postoji samo jedan nacin: nespoznaja!" Morate izaci iz svoga uma i svojih misli; tada ga možete shvatiti srcem.
S one strane reči
Ako je sve ovo istina, šta su onda Sveti spisi? Oni nam ne daju sliku Boga, cak ni opis; nude nam samo indikacije. Sve zato što su reci nemocne da ga opišu.............
|
