Hristofor Žefarović(1710.[1] - Moskva, 18. septembar 1753.) srpski slikar, zograf, kasnije postao bakrorezac i kaligraf.
Rođen je krajem XVII ili početkom
XVIII veka, kraj Dojranskog jezera u Makedoniji, u svešteničkoj
porodici, od oca Dimitrija i majke Đurđice. Hristofor mu je bilo
monaško ime. O njegovoj mladosti se malo zna. Smatra se da je u očevoj
kući izučio knjigu, tj. naučio da čita i piše. Najpre pošao u neki
obližnji manastir da postane jeromonah, ali je došao samo do čina
jerođakona. Ne zna se u kojoj je zografskoj družini izučio živopis,
ali, kada tridesetih godina XVIII veka kreće na sever već je bio
obučeni živopisac.
Preko Pećke patrijaršije stiže u
Beograd gde je slikao ikone i držao učenike. Tada je radio za
mitropolita Vikentija Jovanovića. Radovi iz tog perioda nisu poznati.
Prelazi potom u Sremske Karlovce
i Novi Sad, gde posredstvom eposkopa Visariona (Pavlovića) dobija
posaop živopisanja manastira Bođana, sagrađenog 1722. Bođanski živopis
se smatra jednim od njegovih najznačajnijih dela.
U to doba smanjuje se potreba za
zidnim slikarstvom i raste tražnja za grafikom. Zbog toga se i
Žefarović preoeijentiše na grafiku. Uz ovaj ekonomski razlog, treba
istaći i želju tadašnjeg patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente da
uz sebe ima bakroresca ilirske krvi. Tad odlazi u Beč kod Tome Mesmera,
čuvenog bakroresca. Iz ovog perioda najpoznatija mu je kompozicija
Sveti Sava sa srpskim svetiteljima doma Nemanjinog Potom sledi
Stematografija, Sveti Teodor Tiron Stratilat, Sveti Nikola, Sveti Jovan
Vladimir,Sveti Kuzman i Damjan.
1745. godine odlazi na hadžiluk u Jerusalim, gde takođe uspeva sklopiti neke poslove pretežno grafičke i štamparske.
1746. je ponovo u Beču i radi pet
bakroreza: Sveti despoti Brankovići(za manastir Krušedol), Sveti
Nikola(Za Grgeteg), lik cara Uroša za Jazak, Sveti knez Lazar(za
Vrdnik), Bogojavljenje(za Veliku Remetu).
1748. kod Tome Mesmera Izdaje
svoju knjigu Opisanije Jerusalima sa bogatim ilustracijama. O njegovom
radu pedesetih godina se malo zna ali je tada izdao: Nebeski
Jerusalim(1748),Bogorodica Eleusa(1749),Raspeće Hristovo(1751, za
manastir Hopovo). Poslednje mu je delo Sveti Stefan Štiljanović(1753) |
