Časopis „Nova Evropa” pokrenut je početkom dvadesetih godina 20.
veka. Neprekidno je izlazio od 16. septembra 1920. do 20. marta 1941.
godine, u početku triput, pa dvaput, a od 1930. jedanput mesečno, pod
uredništvom Milana Ćurčina, istaknutog jugoslevonskog intelektualca,
publiciste, prevodioca i književnika, koji je dugo boravio u Velikoj
Britaniji.
U suštini, „Nova Evropa” je bila glasilo za politiku i
društveni život, bavilo se kulturom i objavljivalo književne radove.
Klica „Nove Evrope” nikla je iz pisma koje je Ćurčin uputio
početkom maja 1920. dvanaestorici istaknutih intelektualaca, pozivajući
ih na saradnju.
Osnivači „Nove Evrope” bili su: Jovan Cvijić, Josip Smodlaka,
Ivan Meštrović, Matija Murko, Ivan Prijatelj, Milan Rešetar, Nikola
Stojković, Leonid Pitamić, Julije Benešić, Tihomir Ostojić, Kosta
Kumanudi, Milan Rakić, Sv. Popović, Vojislav M. Jovanović, Branimir
Livadić, Milan Grol i Milan Ćurčin.
Prvi broj „Nove Evrope” publikovan je 16. septembra 1920. godine, u tiražu oko 4.000 primjeraka.
Ime časopisa je dobro smišljeno i odabrano, a cilj mu je bio da
obuhvati „sva tri plemena”, Srbe, Hrvate i Slovence i
da ih približi „evropskim uzorima”.
U časopisu su takođe sarađivale mnoge istaknute ličnosti kao Vl. Dvorniković, Tihomir Đorđević, Vatroslav Jagić, Slobodan Jovanović, Gustav Krklec, zenitista Ljubomir Micić, Marijan Mikac, vojvoda Živojin Mišić, Isidora Sekulić, Marko Car, Miloš Crnjanski, Uroš Džonić i drugi.
|
|
: Komentari i Ocene:
