Južno od granice, zapadno od sunca - Haruki Murakami

U knjizi Južno od granice, zapadno od sunca u svet urbanog Japana vodi nas glavni muški lik, pripovedač Hađime, što na japanskom znači početak, a to opet ima veze sa time što je rođen prve nedelje prvog meseca prve godine druge polovine 20. v. Još jedna stvar koja ga bitno određuje kao ličnost je činjenica da je jedinac, i to je sveprisutni motiv o kojem Murakami prilično opsežno raspreda. Pomalo neshvaćen i nesnađen u detinjstvu, Hađime je u dvanaestoj svojoj godini ostvario sudbonosno prijateljstvo sa Šimamoto, devojčicom iz komšiluka sa kojom je jedino mogao biti to što jeste, bez ostatka...dubok, nezaboravan, trajan odnos ispunjen zvucima popularne klasične muzike i pesme Net King Kola Južno od granice koju su nebrojeno puta preslušali na starom gramofonu Šimamotinog oca. Muzika je bitan elemenat Murakamijevih priča čiju ritmičnost objašnjava kao posledicu ljubavi prema džezu. A džez umnogome daje pečat i ovom romanu što u kombinaciji sa velikom ljubavi ( kod Murakamija uvek postoji neka fatalna ljubav ) ima nešto od atmosfere čuvene Kazablanke. Nije, međutim, sve ni u zamršenom spletu neuzvraćenih ljubavi, pa tako autor sa blagim pomakom u nadrealno pripovest obogaćuje prilično interesantnim razmišljanjima o životu, svetu, psihi čoveka i, ponajviše, smrti jer Niko ne može reći koliko će život trajati. Sve što ima oblik može nestati u trenu... Sve što ima oblik s vremenom iščezava. Ali neki osećaji ostaju sa nama zauvek...