Idealizam ili Materijalizam, s naročitim pogledom na filozofiju Branislava Petronijevića - Krsta Cicvarić (1909)

Ko je bio Krsta Cicvarić. Srpski politički aktivista, anarho-sindikalista, novinar. Jedan od najčuvenijih, a istovremeno i najopskurnijih srpskih filozofa, Branislav Petronijević (1875–1954), muku je mučio sa jednim od začetnika anarho-sindikalističkog pokreta u Srbiji, Krstom Cicvarićem. Naime, Krsta Cicvarić (1879–1944), osnivač prvog anarho-sindikalističkog lista u Srbiji, Hleb i sloboda (1905), pokretač mnogih drugih anarhističkih listova, i autor velikog broja radova na temu anarhizma i anarho-sindikalizma, poput Iz anarhističkog programa, Anarhizam i anarhisti i sl, učesnik i podstrekivač nasilnog štrajka radnika beogradske šećerane 1907. godine, žestoki kritičar izdajničke socijal-demokratije, te borac protiv države i kapitalizma, je nakon studija filozofije u Beču, odlučio da sa njima nastavi u Beogradu. Nesrećnom Petronijeviću je zapalo da baš u to vreme razvija svoju „nauku” na Beogradskom Univerzitetu koji je u tome periodu iznikao iz Velike škole. Tada vanredni profesor, Petronijević, suočen sa dovođenjem u pitanje njegovih nesuvislih ideja, toliko je bio iznerviran Cicvarićem i njegovom spremnošću na preispitivanje svega, da je nakon određenog perioda Petronijević odbijao da govori i demonstrativno napuštao amfiteatar, ukoliko bi uočio da Krsta prisustvuje predavanju. Međusobnoj ljubavi svakako nisu doprinele ni dve brošure koje je tokom 1909. plasirao Cicvarić: „Idealizam ili materijalizam? S naročitim pogledom na filosofiju Branislava Petronijevića” i „Filosof d-r Branislav Petronijević u pričama”. U njima Cicvarić primećuje da je „teorija g. Petronijevića, pored toga što je pogrešna, još je i utopijska i nekorisna”, pa mu preporučuje „da ne troši uzalud vreme u pokušajima da stvori svoj novi sistem filosofije, pokušajima koji su na Zapadu ostali potpuno neopaženi, a u Srbiji ubili svaki kredit filosofiji”, nego da batali celu stvar i posveti se nečemu pametnijem.

Život Krste Cicvarića, je bio prepun najneverovatnijih epizoda. Njegov privatni i politički sukob, uključujući i fizičko razračunavanje, sa bliskim rođakom Dimitrijem Tucovićem, sukob sa represivnim aparatom države i gazdama, njegov odnos prema pravima životinja i mnogo toga još.

Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu. Gotovo slep, povremeno piše za okupacijske listove, pa ga partizani 31. oktobra 1944. godine zbog toga, a i ranijih napada na SSSR, streljaju. Grob mu se ne zna.

Detaljniji članak o Krsti Cicvariću pročitajte ovde>