Sultanski Hatišerif : Ustav Knjažestva Serbie. Sbornik zakona i uredba br. 1 (1840)

Hatišerif je svečana povelja (ferman) turskog sultana. Prvobitno to je bilo vlastoručno sultanovo pismo, tj. pismeno naređenje sultanovo koje mora odmah da bude izvršeno. Najviši turski državni dekret.

Hatišerif iz 1838., odnosno Ustav Srbije iz 1838. godine, nazvan i "Turski ustav". "Turskim ustavom" Srbija je postala ograničena ustavna monarhija sa smanjenom ulogom kneza. Novi Ustav Srbije donet je, u sporazumu Rusije i Porte. Donet u formi Hatišerifa, Turski ustav je kneževu vlast ograničavao uspostavljanjem Saveta od sedamnaest članova izabranih iz redova najuglednijih starešina – ustavobranitelja. Ovaj ustav je postao temelj ustavobraniteljskog režima. Oni su bili imenovani doživotno, a knez Miloš nije ih mogao smeniti bez izričite saglasnosti Porte. Pošto knez Miloš nije bio spreman da bilo s kim deli vlast, on je ubrzo napustio Srbiju, a svoju kneževsku vlast je preneo na svoje naslednike. 1842.godine za novog kneza Srbije izabran je Aleksandar Karađorđević, sin vožda Karađorđa, ali je vlast u Srbiji pripala sloju uticajnih velikaša iz Saveta – počela je vladavina ustavobranitelja, opozicije.