Knjižara Antikvarne-knjige.com Načini plaćanja
NALOG LISTA ŽELJA KORPA INFO
Prijavi se | Registracija | Otkup knjiga | Gde se nalazimo | Želite da vidite knjige pre kupovine?
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobični povezi
Stare geografske karte
Knjige na popustu 10-70%
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
login
login
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
 Minijaturne knjige
Biografije & Memoari
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija & Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Privreda, Ekonomija, Biznis
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari
Vidi sve oblasti
Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Od 1946 do 1960
Od 1961 do 1970
BIGZ
NOLIT
Prosveta
SKZ
Vidi sve ...
Međunarodno pravo : predavanja Dr Milenka R. Vesnića profesora Velike škole 1893-4 (rukopis. litografija)
Slika knjige
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal broj: 27123 Zalihe: 1 u zalihama Opis: Beograd 1893-4, tvrdi orig. divot povez, stanje odlično, veći format, oko 600 str. (nisu numer.), ćirilica, vidi slike
Izdavač: -
Autor: Milenko R. Vesnić
Težina: 2.0 kg
Dostava knjiga u celom svetu »
Pouzeće, Platne kartice, PayPal... »


€99.99 | 11,899 RSD

Poruci pouzecem

Milenko R. Vesnić (Dunišiće, 13. februar 1863 — Pariz, 15. maj 1921) je bio srpski diplomata, ministar pravde, profesor Velike škole, predsednik Vlade, ministar spoljnih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 16. maja 1920. do 1. januara 1921. godine. Bio je srpski diplomata u Carigradu, Rimu, Parizu i Vašingtonu i predstavnik Kraljevine Srbije na mirovnim pregovorima u Londonu i Versaju. Osnovao je periodični časopis „Pravnik“ 1892. godine.

Doktorirao je pravo u Minhenu 1888. godine. Pridružio se diplomatskoj službi 1891. godine. Bio je: sekretar u srpskom poslanstvu u Carigradu od 1893. godine, profesor međunarodnog prava na Visokoj školi u Beogradu 1893. godine, poslanik u Narodnoj skupštini i ministar prosvete od 1893. godine, profesor međunarodnog prava od 1894. do 1901. Vesnić je zajedno sa radikalskim vođama poslat u zatvor, pod optužbom da je učestvovao u pripremi atentata na kralja Milana Obrenovića.

Usavršavao se iz oblasti međunarodnog prava u Parizu, Londonu, Rusiji, Holandiji i Švedskoj. U vreme izrade doktorske disertacije u Lajpcigu materijalno ga je pomagao Velimir Teodorović, vanbračni sin kneza Mihaila. Posle odbrane doktorske disertacije 1888. i povratka u Srbiju, koji se podudario sa abdikacijom kralja Milana i vraćanjem Nikole Pašića iz emigracije, dobio je mesto diplomatskog službenika u Carigradu, gde je poslanik Srbije bio Stojan Novaković. Po povratku u Beograd 1892. postao je profesor krivičnog prava na Velikoj školi, pokrenuo časopis Pravnik (glasilo Srpskog pravničkog društva) i bio mu urednik, preveo sa nemačkog Listovo Krivično pravo i sa francuskog Rivijerovo Međunarodno pravo.

Kao član Glavnog odbora Radikalne stranke bio je posle Ivanjdanskog atentata na eks kralja Milana osuđen 1899. na dve godine robije zbog uvrede veličanstva u pariskom listu Le Temps. Kaznu je izdržavao u Požarevačkom zatvoru i tu preveo delo B. Kuniberta Srpski ustanak i prva vlada Miloša Obrenovića. Pomilovao ga je naredne godine kralj Aleksandar Obrenović a 1901. postavljen je za poslanika u Rimu. Ostavku na ovo mesto dao je 1902. priželjkujući poslaničko mesto u Carigradu. Posle Majskog prevrata 1903. radikalska vlada ga je 1904. imenovala na veoma važnu diplomatsku funkciju poslanika Srbije u Parizu. Tu se oženio lepom i prebogatom udovicom, Amerikankom Blanšom, koja mu je značajno pomogla u stvaranju materijalnog blagostanja i u diplomatskoj i humanitarnoj aktivnosti, naročito za vreme Prvog svetskog rata. U novoj Pašićevoj vladi postavljen je za ministra pravde ali je već krajem 1906. otišao ponovo u Pariz da u vreme Carinskog rata razvije živu diplomatsku aktivnost u interesu Srbije.

Za svog boravka u Parizu učinio je da se francusko-srpski odnosi razvijaju u pozitivnom smeru, što je u narednom periodu imalo naročitu važnost. U to vreme objavio je u stranim stručnim časopisima veći broj radova iz istorije i etnologije Srba a u vreme aneksione krize u pariskoj štampi, pod pseudonimom P. P. de Sokolovitch, objavio je više članaka protiv austrougarske imperijalističke politike. Imao je izuzetno aktivnu i delotvornu ulogu u pregovorima Srbije sa Francuskom o zaključivanju zajma radi naoružanja (naročito oko rešavanja tzv. topovskog pitanja i izgradnje železnica), kao i u otvaranju srpskog novčanog tržišta za prodor francuskog kapitala. Posle Prvog balkanskog rata učestvovao je na Londonskoj mirovnoj konferenciji (1912/1913) i bio član finansijske komisije za naplatu ratne štete od Turske. Prilikom pregovora sa Vatikanom (1914) oko Konkordata imao je vidnu ulogu, koristeći svoje poznanstvo sa istaknutim italijanskim političarima i diplomatama. U toku Prvog svetskog rata bio je veliki oslonac N. Pašiću u zadobijanju francuske zvanične politike i javnosti za ratne ciljeve Srbije — za stvaranje Jugoslavije. Neumorno je tumačio u Parizu, mestu gde se odvijala najvažnija diplomatska aktivnost, ciljeve Kraljevine Srbije i težio da pridobije najuticajnije svetske političare. U tom poslu sarađivao je sa Jugoslovenskim odborom, zastupajući zvanične srpske stavove. U toku 1916. izabran je za člana Akademije moralnih i političkih nauka u Parizu. Kada su Sjedinjene Američke Države stupile u rat, otišao je u Ameriku, gde je koristeći svoje diplomatske veze i poznanstvo sa uticajnim ljudima uspešno zastupao srpske interese. Bio je član mirovne konferencije u Parizu (1919—1920) ali je bio u Pašićevoj senci. Aktivniji i samostalniji bio je u Komisiji za izradu pakta o Ligi naroda, koju je vodio Vudro Vilson. Učestvovao je u zaključivanju Rapalskog ugovora sa Italijom 1920. Na poziv regenta Aleksandra vratio se 1920. u Beograd da formira koncentracionu vladu koja je pripremila, raspisala i sprovela izbore za Ustavotvornu skupštinu.

Tekstovima iz oblasti prava i o aktuelnim političkim događajima sarađivao je u: Bosanskoj vili, Srpskom Sionu, Javoru, Brankovom kolu, Godišnjici Nikole Čupića, Zvezdi, Srpskom književnom glasniku, Golubu, Otadžbini, Pravniku, Delu, Letopisu Matice srpske, Novom životu i mnogim drugim listovima kod nas i u svetu. Objavio je i nekoliko knjiga.


Nalazite se na stranici knjige: Međunarodno pravo : predavanja Dr Milenka R. Vesnića profesora Velike škole 1893-4 (rukopis. litografija)







Knjižara - Naslovna
Nove knjige : Poslednji unosi
Pomoć pri poručivanju
Otkup knjiga
O nama/Kontakt
Arheologija
Bibliofilija
Biografije i Memoari
Ekonomija i Biznis
Psihologija
Religija i mitologija
Enciklopedije i leksikoni
Etnologija i Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Pravo, Politika, Društvo
Sabrana i izabrana dela
Geografija i putovanja
Istorija
Svetska i antička istorija
Knjige na stranim jezicima
Književnost
Periodična štampa
Rečnici, Lingvistika
Sport i Hobi
Muzika, Film, Pozorište
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari
© 2018 Internet knjižara Antikvarneknjige.com