Narodna ekonomija : predavanja na Velikoj školi 1893-4 (rukopis. litografija)

Velika škola je bila najviša obrazovna institucija u Srbiji između 1863. i 1905. godine. Nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

Osnovana je zakonom od 24. septembra 1863. godine kao naslednik Liceja, dotadašnje najviše škole u Srbiji. Velika škola je u zakonu definisana kao naučno zavedenje za više i stručno izobraženje, tj. naučni zavod za više i stručno obrazovanje. Vrhovna vlast bio je ministar prosvete, a Velikom školom su neposredno rukovodili rektor i Akademijski savet. Rektora je postavljao vladar, prvi rektor bio je Konstantin Branković (1814-1865).

Velika škola je imala tri odeljenja, odnosno fakulteta: Filozofski fakultet, Tehnički fakultet i Pravni fakultet. Programi su se u znatnoj meri preklapali, tako da su studenti uglavnom dobijali opšte obrazovanje, a premalo pravo stručno. Na filozofskom odeljenju se studiralo tri godine, a na pravnom i tehničkom četiri. Izmenama zakona iz 1873, godine Filozofski fakultet je podeljen na dva odseka. Izmenama zakona od 1880. godine studije na Filozofskom fakultetu se produžuju na četiri godine. Izmenama zakona iz 1896. godine broj odseka, tj. grupa srodnih nauka, bitno je povećan: na Filozofskom na sedam, na Tehničkom na tri i na Pravnom na dva, što je doprinelo specijalizaciji i unapređenju stručne strane studija. Tokom vremena je znatno povećana i samouprava Velike škole. Velika škola je napredovala tokom četiri decenije i postala preteča univerziteta, ali ipak ni do kraja svog postojanja nije dostigla dovoljan nivo da preraste u univerzitet, već je on formiran 1905. godine, tek sa delom profesorskog sastava Velike škole.