Istorija i upotreba čokolade u medicinske i ritualne svrhe u Srednjoj Americi

U drevnoj Mezoamerici, čokolada je smatrana specijalitetom i dostigla je sveti status. Maje i Asteci su verovali da su kakao otkrili bogovi na planini i da su ga dali ljudima nakon što su ih stvorili. Maje su održavale godišnji festival u čast boga kakaa Ek Čua, koji je obuhvahatao nekoliko darova i rituala posvećenih njemu. Iako ćemo se držati velike verovatnoće da kakao nije bila domaća, mezoamerička biljka, drvo kakaa je bilo najcenjenije među Astecima i Majama.

Asteška žena priprema čokoladu. Ilustracija iz 16. veka

Asteška žena priprema čokoladu. Ilustracija iz 16. veka

Topao, tečni oblik čokolade koje se tada konzumirao, bio je veoma drugačiji od današnjeg toplog kakaa, budući da mu je dodavana mlevena ljuta paprika i drugi začini, što ga je činilo ljutim i osvežavajućim napitkom popularnim među kraljevima, dok su bolesnici povremeno uživali u u njegovim lekovitim svojstvima. Špancima, koji su se naselili u Mezoamerici je bio čudan ”divljački” ukus ljute čokolade i oni su procenili da ona ne bi bila popularna ako bi ostala takva kakva jeste i nisu je poslali nazad u domovinu bez odgovarajućih promena, kao što je eliminacija većine začina i dodavanje zaslađivača. Dok su arheološki pokazatelji o korišćenju kakaa od strane Asteka i Maja prilično ograničeni, slikovni i ikonografski dokazi su prisutni u velikoj meri. Reč kakao je verovatno potekla od Olmeka koji su nastanjivali nizijski deo Meksika na istočnoj obali zaliva. Drvo je dobilo svoje ime od švedskog biologa Karla Linea u 18. Veku. Dok je razvijao svoj sistem za klasifikovanje živih organizama, on je dodelio botaničko ime Theobroma cacao čokoladnom drvetu. Theobroma na latinskom znači ”hrana za bogove”, dok se cacao odnosi na starosedelačku reč za biljku.

Za drevne narode Mezoamerike, kakao je bio mnogo više od prehrambene namirnice. Seme kakaa je zapravo bilo tako cenjeno, da je korišćeno kao platežno sredstvo, dok su napici od njega upotrebljavani kao dar bogovima ili kao šampanjac onog vremena. Godine 1545. Nahuatl ( jezik Maja) dokument iznosi listu cena prehrambenih namirnica. Ćurka je vredela 100 semenki kakaa, šumski zec, takođe 100 semenki, 1 veliki paradajz je vredeo jednu semenku, a jedno ćureće jaje – 3 semenke.

Hijeroglifi iz 1450 god. n.e. prikazuju važnost čokolade u svakodnevnom životu drevnih Asteka

Hijeroglifi iz 1450 god. n.e. prikazuju važnost čokolade u svakodnevnom životu drevnih Asteka

Ikonografski i arheološki dokazi

Činija za ispijanje čokoladnih napitaka

Činija za ispijanje čokoladnih napitaka

Čokolada je postala popularna kao napitak među pripadnicima više klase Asteka, koji su ga mogli priuštiti. Običaj je bio da se čokolada služi nakon gozbe, u specijalnoj šolji (xicalli) napravljenoj od tikve. Kraljevi i više klase su u ritualne svrhe koristili bogato dekorisanu keramiku iz koje su pili penušavu mešavinu. Impresivni majanski primer toga potiče iz kraljevske grobnice u severoistočnoj Gvatemali. U njoj je pronađeno sedam cilindričnih posuda, uključijući i lonac sa metalnom drškom i pokretnim delom na poklopcu. Pomenuti primerak je bio oslikan sa hijeroglifima koji su se mogli pročitati kao ” posuda za ispijanje witik-kakaa, cox-kakaa”, što su još uvek nedešifrovane majanske reči koje verovatno označavaju različite ukuse čokoloade. Laboratorijska analiza njihove unutrašnjosti je pokazala da su sadržavale čokoladu. Svih sedam posuda su nekad bile ispunjene varijetetima kakao napitka.

Analize ostataka u tragovima na nekoliko posuda sa majanskih nekropola ukazuju na darovanje čokolade preminulom. U suštini, većina keramičkih zbirki sa majanskih lokaliteta Postklasičnog perioda (pre španskog osvajanja) sadrže posude koje su bile ispunjene čokoladom i prinešene pokojniku da bi ih koristio u zagrobnom životu. Analiza ostataka 4 majanske posude iz grobnica na lokalitetu Rio Azul u Gvatemali je pokazala da su posude nekada sadržale teobromin i/ili kafein, koji inače sadrži kakao.
Primer ikonografskog dokaza o važnosti kakaa je pločica od žada otkrivena u Čičen-Ici. Izrezbareni žad prikazuje čoveka koji se drži za stablo kakaa. Prikaz takođe sadrži fonetski znak za reč kakao, koja se izgovarala ka-ka-wa, ili kakaw. Osim toga, kadionica iz kasnog klasičnog perioda koja prikazuje božanstvo okruženo mnogobrojnim semenom kakaa, otkrivena je u Rio Beč oblasti, u Kampeči.

Asteci nude čokoladu Špancima

Asteci nude čokoladu Špancima

Ritualna upotreba kakaa

Korišćenje kakaa je imalo mnoge ritualna, spiritualna i politička značenja za drevne narode Mezoamerike. Prema sličnim mitovima o stvaranju i Asteka i Maja, bogovi su otkrili kakao na planini nazvanoj Planina Održanja (ona koja hrani – tako nazvana od strane Maja). Bogovi su takođe obezbedili kukuruz, voće, skupa sa ostalom izvrsnom hranom. Majanska verzija priča priču o Pernatoj Zmiji (božanstvo), koja je je ljudima, tek stvorenim od kukuruza, od strane njegove bake boginje Ksmukane, dala kakao za gozbe.

Skulptura Asteka sa kakaom u ruci

Skulptura Asteka sa kakaom u ruci

Kada se govori o ritualnoj upotrebi čokolade, obično su samo muškarci, elita i kraljevi mogli da konzumiraju kakao u tečnom obliku. Pošto se smatralo opijajućom namirnicom, čokoladni napitak bio je zabranjen ženama i deci, čak i u ritualne svrhe. Sveštenici bi često pripremali čokoladu kao napitak za religijske ceremonije ili bi žrtvovali semenke kakaa bogovima. Maje su održavale godišnji festival u čast boga Ek-Čua, koji je obuhvatao žrtvovanje i rituale: čokoladne napitke, krv, ples i druge darove kao što je žrtvovanje pasa i perja u boji kakaa, mirišljave supstance i semenke kakaa.

Prema istoriji Asteka, sličan godišnji festival se odigravao u njihovoj prestonici Tenočitlanu sa žrtvovanjem ratnika, koga je zarobila neprijateljska grupa tokom bitke. Tokom 40 dana on bi bio odeven u živopisno perje i dragulje boga Kecalkoatla i trebalo je da pleše da bi umilostivio boga rata i sunca Hucilopočlija. Za sve to vreme on je tretiran kao bog, ali zatvoren u kavez tokom noći. Ukoliko bi on izgledao uzbuđen i nervozan usled svoje smrti koja bi trebalo da usledi, zarobljeniku bi se davao okrepljujući napitak. On bi pio gustu, crvenkastu tečnost koja bi mu omogućila da zaboravi na svoje strahove i nastavi da zabavlja božanstvo. Napitak je zapravo bio omamljujuća čokolada pomešana sa bojom krvi. Njegov ples i pokreti su izgledali kao da pozdravljaju smrt koja je dolazila, kao da je rado nudio svoj život. Uskoro potom, njegovo srce bi bilo izvađeno iz tela da bi bilo žrtvovano bogu koji će osigurati svanuće sledećeg dana.

Ljubav prema čokoladi se nije umanjila nimalo počev od njenog otkrića pa do današnjih dana. Ona je i dalje omiljena u mnogim kulturama, među raznim društvima, višim klasama, kraljevima i običnim ljudima. Tehnologije, ukusi, dodaci i razlozi za konzumiranje čokolade su se promenili da bi omogućili veću i lakšu proizvodnju. Nekada sveti napitak iz drevne Mezoamerike, čokolada je našla svoj put do trpeza celog sveta.