Rešavanje problema širenja zemljoradnje u severnu Evropu
Prelazak sa lovačko-sakupljačkih na zemljoradnička društva je jedna od najviše komentarisanih tema u arheologiji. U izdanju časopisa Science udružen švedsko-danski istraživački tim je izneo nove informacije koje prezentuju uvid u ovaj prelazni period.
Genetska istraživanja
Nakon proučavanja genetskog materijala od četiri, 5000 godina starih skeleta pronađenih na iskopavanjima u Švedskoj, istraživači su sigurni da mogu da dokažu da je zemljoradnja uvedena u Skandinaviju od strane doseljenih zemljoradnika iz južne Evrope, koji su se izmešali sa lokalnom populacijom lovaca-sakupljača.
”Mi smo bili u mogućnosti da pokažemo da je genetska varijacija današnjih Evropljana bila pod snažnim uticajem zemljoradnika-doseljenika u periodu kamenog doba, iako se jedan broj gena lovaca-sakupljača zadržao”, kaže asistent Anders Goterstrom iz Evolucionog biološkog centra, koji zajedno sa asistentom Matiasom Jakobsonom vodi istraživanje, saradnju između Univerziteta u Stokholmu i Univerziteta u Kopenhagenu.
”Ono što je interesantno i iznenađujuće je da su neolitski zemljoradnici i lovci-sakupljači iz istog perioda imali potpuno različito genetsko nasleđe i da su živeli jedni pokraj drugih više od 1000 godina, dok se nisu konačno ukrstili”, kaže Matias Jakobson.
Postojala je oštra debata decenijama oko detalja kako se ova tranzicija dogodila, skoncentrisana na to da li je zemljoradnja bila ideja koja se proširila među postojećim evropskim lovcima-sakupljačima, ili je došlo do migracije zemljoradnika koji su doneli ideju iz oblasti južne Evrope. Još kontroverznije bi bilo ako je ovo poslednje bio slučaj, ili ako bi se to moglo pripisati postepenom sažimanju pri čemu bi zemljoradnici i lovci –sakupljači koegzistirali i mešali se, ili je pak došlo do namerne smene populacije, te su lovci- sakupljači bili isključeni iz nove kulture?
Širenje zemljoradnje
Zemljoradnja se razvila na Bliskom Istoku pre 11 000 godina, a pre 5000 godina se proširila na veći deo kontinentalne Evrope. Kako je širenje zemljoradnje napredovalo i kako je ona uticala na ljude koji su živeli u Evropi, raspravljalo se skoro 100 godina. Ranije studije su uglavnom bile zasnovane na maloj količini genetskog materijala i nisu stoga bile u mogućnosti da pruže nedvosmislene odgovore. Da li je zemljoradnja bila ideja koja se proširila preko Evrope ili tehnika koju je grupa migranata donela sa sobom u različite oblasti kontinenta?
”Mnogi pokušaji, uključujući korišćenje genetike, su učinjeni da bi se problem rešio, zbog značaja koji je zemljoradnja imala”, kaže Anders Goterstrom. ” Naš uspeh u vođenju ovog istraživanja je zavisio od pristupa dobrom materijalu, modernih laboratorijskih metoda i visokog nivoa analitičke ekspertize.”
Pomenuto istraživanje obuhvatilo je istraživački tim koji je koristio napredne DNK tehnike da okarakterišu 250 miliona baznih parova iz četiri skeleta ljudi koji su živeli tokom kamenog doba, pre 5000 godina. Samo uveravanje da je DNK prikupljena iz arheološkog materijala zaista stara i nekontaminirana modernom DNK zahteva napredne molekularne i statističke metode.
Istraživanje je obuhvatilo na hiljade genetskih markera individua iz kamenog doba, od kojih su tri bili lovci-sakupljači, a jedan skelet je pripadao zemljoradniku. Svi arheološki podaci pokazuju da je neolitski zemljoradnik bio reprezentativan za svoje vreme i grupu i da je rođen i odgajen blizu mesta gde je sahranjen. Istraživači su uporedili svoje rezultate sa velikom količinom genetskih podataka živih individua.
Povezivanje ljudi i mesta
”Genetski profil zemljoradnika kamenog doba odgovara ljudima koji danas žive u blizini Mediterana, na Kipru na primer,” kaže Pontus Skoglund, doktorant koji je razvio nove analitičke metode korišćene pri istraživanju. ” Tri lovca-sakupljača najviše podsećaju na ljude iz severne Evrope, pri čemu ne odgovaraju ni jednoj pojedinačnoj grupi.”
Prema tome, istraživanje čvrsto podržava tezu da je zemljoradnička revolucija potekla od ljudi koji su migrirali iz južne Evrope. Da su oni živeli paralelno sa lovcima-sakupljačima tokom mnogo generacija, da bi se ukrstili, što objašnjava obrasce genetske varijacije koji karakterišu današnje Evropljane.
Prema Jakobsonu, postoji jednostavan odgovor zašto su Šveđani manje slični neolitskim zemljoradnicima od južnih evropskih društava; nije bilo dovoljno zemljoradnika na tako dalekom severu.
”Ovaj proces je na kraju imao rezultat da niko danas nema isti genetski profil kao originalni lovci- sakupljači, iako su oni nastavili da budu deo genetskog nasleđa današnjih Evropljana”, kaže Pontus Skoglund.
Jan Storo, istraživač sa Univerziteta u Stokholmu, kaže da su rezultati izuzetno uzbudljivi za arheologiju u celini kao i za kameno doba.
”Arhologija je postala stimultivna interdisciplinarna nauka. Mi smo dobili nove, konkretne, biološke podatke o ljudima kamenog doba koji obezbeđuju spektar za dalje diskusije o poreklu, mobilnosti i društvenim mrežama koje su postojale u periodu koji je bio u žiži debate poslednjih godina. Naučne DNK studije su proširile osnovu za diskusije unutar arheologije”, kaže Jan Storo.
