Simbolizam i društvena razmena su doveli do ekspanzije Homo Sapiensa
Nestanak Neandertalaca još uvek ostaje misterija, ali paleoantropolozi sve više razumeju šta je dozvolilo njihovim evolutivnim rođacima, Homo Sapiens-ima, da osvoje planetu.
Prema Arijani Burke, profesorki na Odeljenju za antropologiju Univerziteta u Montrealu, naglo širenje anatomski modernih ljudi se nije dogodilo toliko zbog superiorne inteligencije ili poboljšanih tehnika lova i sakupljanja, već zbog stvaranja simboličnih predmeta koji su im dozvolili da prošire svoje društvene odnose na velikim teritorijama.
Brza ekspanzija
Homo Sapiens je stigao u Evropu pre oko 45 000 godina, iz Afrike. Za manje od 15 000 godina oni su uspeli da se prošire na celu Evropu i Evroaziju – što je veoma brzo. Neandertalci, sa druge strane, su evropski izdanak, koji se pojavio na kontinentu pre 250 000 godina, nakon njihovog pretka, Homo ergaster-a koji je ovde ustanovljen 600 000 godina ranije.
Iako fiziološki dobro adaptirani na hladnu klimu glacijalnog i post-glacijalnog perioda, zašto Neandertalci nisu bili toliko uspešni kao njihovi rivali u kolonizovanju kontinenta?
”Neandertalci su bili prilično sposobni za lov na životinje u krdu i veliki plen”, rekla je profesorka. ” Oni su takođe znali kako da se hrane školjkama, biljkama i koštunjavim voćem.”
Oni su naselili različite teritorije, u različitim klimatskim zonama, koje su se prostirale od Pirinejskog poluostrva do Bliskog Istoka i planine Altaj. Međutim dosadašnje znanje sugeriše da oni nikad nisu naselili nizije Severne Evrope, gde su mogli da preživljavaju sasvim solidno.
Na osnovu do sada poznatih činjenica i kada se uzme u obzir da su teritorije koje su naseljavali Neandertalci bile male i udaljene jedna od druge, Burke spekuliše da je najveća prednost Homo Sapiensa bila u njihovoj društvenoj organizaciji, koja se razvila tokom perioda srednjeg paleolita, između 200 000 – 35 000 godina pre današnjice.
Povezanost na velikim razdaljinama
Ova ”moderna” društvena organizacija se može okarakterisati kao održavanje ličnih kontakata uprkos odsustvu osoba koje su uključene u njega na velikim razdaljinama.
Ovi prošireni odnosi su bili mogući izumom kulturnih i simboličnim predmetima koji su olakšavali razmenu između grupa.
Ovi predmeti su dozvoljavali onima koji su ih posedovali da se pozovu na društvene veze koje su postigli i zauzvrat razviju recipročnu obavezu.
”Predmeti sa simboličnim značajem, kao ukrasi, životinjski zubi, oglice od školjki, ukrašeno oružje i urezi na kamenju obiluju tokom brzog širenja Homo Sapiensa na Evroaziju”, kaže Burke. Zaista, prisustvo ovih predmeta na velikim teritorijama ukazuje da je praktikovana razmena.
Ovi društveni ugovori, ojačani među-društvenim brakovima, donosili su nove teritorije, ubrzavali razmenu informacija korisnih za preživljavanje i dozvoljavali su oslanjanje na saveznike pri suočavanju sa teškim uslovima okruženja.
Neandertalci su takođe pravili simbolične predmete, verovatno namenjenih trgovini, ali znatno kasnije, u mlađem paleolitu ( pre 30 000 godina). ” To je verovatno bilo veoma malo i veoma kasno”, kaže Burke.
Sposobnost za orijentaciju
Tokom ekspanzije duge nekoliko milenijuma ove društvene razmene, ovakav razvoj je izazvao selektivan pritisak na kognitivne sposobnosti Homo Sapiensa.
Zauzimanje velikih teritorija je zahtevalo sposobnost orijentacije i, prema Burke, upravo tokom tog perioda su ljudi razvili svoj osećaj za orijentaciju preko unutrašnjeg kompasa ili kognitivne mape, koja dozvoljava prostornu projekciju. Ovaj način kretanja je naročito pogodan pri putovanju na velike udaljenosti preko ravnica, gde nedostaju vizuelni orijentiri. Ona predlaže da je orijentacija putem korišćenja topografskih izraženih tačaka bila pogodna za manje oblasti koje su naseljavali Neandertalci.
Za Burke, ipak, razvoj mozga je imao najviše koristi od ovog selektivnog efekta. Prema antropolozima, dva obika orijentacije su zasnovana na odvojenima sposobnostima; polne razlike koje se i danas uočavaju na ovom polju, pri čemu su muškarci uspešniji u stvaranju prostorne projekcije, a žene u pamćenju orijentira, su po njenom mišljenju artefakti odvojenog i polno različitog društvenog ponašanja.
Dok ovi elementi objašnjavaju brzo širenje Homo Sapiensa, oni su manje u mogućnosti da objasne nestanak Neandertalaca. Burke okrivljuje veliku količinu pritiska na Neandertalce: prostorni pritisak, klimatski pritisak i populacioni pritisak pruzrokovan takmičenjem sa rivalima koji su se bolje snalazili zbog bolje razvijene društvene mreže.
