Studio Antikvarne-knjige.com
POCETNA KNJIZARA EKNJIGE STUDIO GALERIJA OGLASI NALOG LISTA ZELJA KORPA KONTAKT

Karađorđevići: Atentat i sahrana Kralja Aleksandra
You need to have the Flash Player installed and a browser with JavaScript support.
Ugasi svetlo
U utorak, 9. oktobra 1934. godine, prilikom zvanične posete Francuskoj, u Marseju, na trgu Berzamski, u 16 časova i 20 minuta, izvršen je atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića. Atentator, Vladimir Georgijev - Bugarin,pripadnik terorističke organizacije VMRO-a i ustaški instruktor u logoru Janka Pusta u Mađarskoj - usmrtio je kralja Aleksandra sa četiri metka, a jednim je lakše ranio francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua, koji je usled neadekvatne medicinske pomoći iskrvario i umro.

Pozadina

Italija, kao nezadovoljeni ratni saveznik, od dolaska Benita Musolinija na vlast u jesen 1922, godine, vodila je politiku potiskivanja francuskog uticaja iz Podunavlja i sa Balkana i politiku razbijanja Kraljevine Jugoslavije. Sve do sredine tridesetih Musolini je računao s raspadom Jugoslavije. Nasuprot francuskoj politici očuvanja versajskog sistema u Podunavlju i na Balkanu preko Male Antante, Italija je vodila revizionističku politiku preko Albanije, Bugarske, Mađarske i Austrije.

VMRO

Pretnja teritorijalnom integritetu Kraljevine SHS dolazila je iz Bugarske. Nikada ne prežalivši sanstefanski mir, ona je nastojala da pitanje revizije srpsko-bugarske granice stalno drži otvorenim. Smatrajući Makedonce Bugarima, bugarska vlada je pred Društvom naroda pokretala pitanje Makedonaca kao pitanje položaja bugarske nacionalne manjine. Bugarska vlada je ukazivala pomoć terorističkoj organizaciji VMRO -Vnutrenoj makedonskoj revolucionarnoj organizaciji. Državni udar organizacije Zveno, maja 1934. godine doveo je do raskida bugarske države sa VMRO. Okrećući se saradnji sa Frnacuskom i Jugoslavijom, zvenari su razoružali komitske čete i pohapsili političke vođe.

Musolini i ustaše

Pod pokroviteljstvom Musolinija, i uz gostoprimstvo Mađarske i Austrije, Ante Pavelić je, posle emigriranja 1929. godine, organizovao hrvatski ustaški pokret s ciljem uspostave samostalne i Nezvisne Države Hrvatske, i to svim sredstima, pa i silom oružja. Ističući pred Italijanima da su Hrvati separatisti i da ih treba naoružati i organizovati, Pavelić je zaključio da kralja Aleksandra treba ubiti, jer će se posle toga Jugoslavija raspasti. Musolini je računao da uz upotrebu Pavelića pomeri italijanske granice na Dinaride. Po Musolinijevom planu od 1933. godine "evropski Hinterland" trebalo je da čine Austrija, Mađarska i nezavisna Hrvatska.

Francuska i Balkanski pakt

Francuska je zadugo smatrana jedinim prijateljem Jugoslavije u Evropi. Pred stalnom opasnošću od Italije, jedino se od Francuske očekivala pomoć i zaštita. Usled slabljenja versajskog sistema i porasta opasnosti od revizije i rata, tokom 1933. godine povedeni su pregovori o sklapanju Balkanskog pakta. Francusko posredovanje bilo je neizbežno. Turska, Grčka i Bugarska već su stupile u pregovore. Onda su Francuzi tražili da Jugoslavija i Rumunija pristupe pregovorima o balkanskom paktu. Kralj Aleksandar imao je drugačije namere, hteo je da pruži ruku kralju Zoguu koji je pokušavao da se izbavi od Italije, i da se zbliži s Bugarskom. Francuska, koja je povela politiku zbližavanja s Italijom, osujetila je jugoslovenske namere koje su bile uperene protiv Italije. Kralj Aleksandar je smatrao da je za njega jugoslovensko-bugarski pakt važniji od balkanskog. Međutim, popustio je pred francuskim pritiskom, i 9. februara 1934. godine, potpisan je ugovor o balkanskom savezu između Jugoslavije, Grčke, Rumunije i Turske. Balkanski pakt je pozdravljen u Moskvi a osuđen u Nemačkoj. Kralj Aleksandar se žalio da tim savezom čuva Balkan i to badava.

Nemačka i anšlus

Jugoslaviji, koja je bila suočena sa sve agresivnijom italijanskom politikom, nije bio dovoljan jedan saveznik. Prema doktrini Antona Korošeca iz 1927. godine, koju je usvojio kralj Aleksandar, sa Nemačkom se trebalo sprijateljiti dok još ne pripoji Austriju, tako da posle anšlusa dođe kao prijatelj Jugoslavije, a ne Italije. Razlozi za jugoslovensko približavanje Nemačkoj bili su vezani za stanje u Austriji. U martu 1934. godine, Adolf Hitler primio je jugoslovenskog poslanika u Berlinu, izjasnio se protiv italijanske dominacije i restauracije, i izjavio da želi bliže nemačko-jugoslovenske odnose. Kada je u julu 1934. godine, propao nacistički puč u Austriji, oko 700 nacista prebeglo je u Jugoslaviju i dobilo azil. [2]Dok se Jugoslavija približavala Nemačkoj, Francuska se približavala Italiji. Za Francusku i Čehoslovačku anšlus je bio najveće zlo, a za Jugoslaviju to je bila italijanska vlast na Austrijom i restauracija Habzburga.

Događaji pred atentat

Francuski ministar inostranih poslova, Luj Bartu, uviđajući porast nemačke opasnosti posle dolaska nacista na vlast, pokušao je da ostvari ideju istočnog Lokarna. U taj savez bile bi uključene članice Male Antante i Italija. Za Jugoslaviju, istočni Lokarno je podrazumevao i priznanje SSSR-a i zbližavanje s Italijom. Kralj Aleksanadar koji se zbližavao s Nemačkom, nepoželjno je bilo jedno i drugo. Juna, 1934. godine, prilikom posete Beogradu, Luj Bartu ga je ubeđivao: "Nemoj s Hitlerom, nego s novim francuskim saveznicima - Musolinijem i Staljinom." Britanski poslanik u Beogradu ubeđivao je Aleksandra da se mane veze s Hitlerom i pođe sa onima koji su za očuvanje versajskog pokreta u Srednjoj Evropi. Za oktobar 1934. godine, kralj Aleksandar imao je da poseti Francusku, gde ga je čekala još jedna tura ubeđivanja da sklopi savez sa Musolinijem i da se uključi u pakt za odbranu Austrije. Ali, kralj Aleksandar nije želeo savez s Musolinijem. U Italiji se počelo da govori o potencijalnom ratu s Jugoslavijom koja je stala uz Nemačku. Početkom septembra 1934. godine, znajući koliko je Musolini osetljiv na omalovažavanje italijanske vojske, kralj Aleksandar je dao inspiraciju za novinski članak "Odgovor junacima sa Kaporta" koji je objavio provladin list Vreme. Pred polazak za Marsej, kralj Aleksandar je rekao britanskom poslaniku u Beogradu da "neće više da bude francuski satelit". Poručio je:
„Putujem u Pariz zato što sam saveznik Francuske ... ali ... ja nikad neću sudelovati u jednoj koaliciji koja će rešavati probleme Srednje Evrope ako u njoj ne bude Nemačka.“

Nemački list Frankfuter Zeitung je ovu posetu propratio člankom u kome se kaže da jugoslovenski vodeći krugovi ne kriju svoju nameru da žele da rade potpuno nezavisno i da na to treba gledati kao na jedan prvoklasni politički događaj koji ima da stvori jednu potpuno novu situaciju, jer "Aleksandar nije više mali kraljić "satelit" nego Suveren koji želi da vodi politiku svoje zemlje po svom sopstvenom shvatanju".[4]

Plan atentata

Krajem avgusta 1934. godine, na poziv Anta Pavelića, vođa VMRO-a Ivan Mihajlov je doputovao u Rim kako bi se dogovorili o mestu, danu i času izvršenja atentata na kralja Aleksandra. Sastanak su održali u hotelu "Kontinental", razgovoru između Pavelića i Mihajlova prisustvovao je i generalni inspektor tajne službe Italije Erikole Konti. Odlučeno je da se atentat izvrši u Francuskoj. Već je tada do poslednjeg detalja bio poznat zvaničan program kraljevog boravka u Francuskoj. Pavelić i Mihajlov su se dogovorili da pripreme više grupa radi izvođenja atentata. Prva grupa trebalo je da izvrši atentat po kraljevom dolasku u Marsej, druga grupa trebalo je da izvrši atentat bombom u slučaju da prva grupa ne uspe. Treća grupa je bila spremna da izvrši atenta u Parizu. Vođa hrvatskih ustaša Pavelić izdaje dekleraciju kojom osuđuje kralja Aleksandra na smrt. To je bio signal, i od tada po ustaškim logorima počinju intezivne pripreme za atentat. Najveće pripreme vršene su u logoru Janka Pusta i Nađ Kanjiža, gde ustaše za izvršenje atentata obučava profesionalni bugarski ubica iz VMRO-a, Vladimir Gergijev Kerin, zvani Černozemski. Nakon obuke između 15 najuspešnijih terorista, izbrana su trojica atentatora. To su poznati teroristi Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil. Četvrtog atentatora Georgijeva, Pavelić je sam odabrao na predlog Ivana Mihajlova. Kralj, Pospišil i Rajić su dobili lažne pasoše od mađarske obaveštajne službe, posredstvom i vezom Ivana Perčevića. Njih trojica su, po nalogu Ante Pavelića, došli u Cirih gde su ih čekali Eugen Kvaternik i Georgijev, koji su došli iz Italije. Kvaternik ih je upoznao sa planom atentata, koju je izradio zajedno sa Antom Pavelićem. Grupa terorista koju predvodi Kvaternik prešla je u Francusku, i tamo su se prijavili kao imaoci čehoslovačkih pasoša, gde su se prijavili pod češkim imenima. U rano jutro 7. oktobra Georgijev, Mijo Kralj i Kvaternik u Avinjonu sreli su sa tajanstvenom "Plavom damom", a potom pošli za Eks An Provans. Sutradan 8. oktobra, svi su pošli za Marsej, gde im je Kvaternik dao plan grada i pokazao mesto odakle bi pucali na kralja. Uveče su se vratili u Eks, gde su prenoćili, sem Kvaternika, koji se to veče sklonio u Montre. Na dana atentata, 9. oktobra, "Plava dama" predala je atentatorima četiri revolvera, četiri bombe i municiju. Gergijev i Kralj su otputovali za Marsej, a Pospišil i Rajić su ostali u Pariz, za slučaj da prva grupa ne uspe u Marseju.

Jugoslovenska obaveštajna služba

Kraljevska jugoslovenska obaveštajane služba je neposredno pred kraljev dolazak, preko svojih agenata, doznala priprema za atentat, znali su da su teroristi na francuskoj teritoriji, ali nisu imali precizne informacije. U jutarnjim časovima 9. oktobra, jugoslovenska obaveštajna služba je dobila izuzetno važne podatke od jednog njenog agenta iz Italije. Ukazano je da će se atentat dogoditi u Marseju i da su teroristi putovali čehoslovačkim pasošima. O ovim saznanjima je upoznat jugoslovenski ambasador u Parizu dr Spalajković, koji je već bio u Marseju i organi francuske bezbednosti. Tražili su da se o ovome obavesti kralj lično i da odustane od posete Marseju. Međutim, kada je Spalajković obavestio kralja Aleksandra o pripremi atentata, kraljev komentar je bio: "Sada je za to isuviše kasno. Moramo se držati programa".

Marsejski atentat

Svita, sa kraljem na čelu, krenula je sa železničke stanice Topčider. Odatle su vozom krenuli put Kosovske Mitrovice, a zatim nastavili put automobilom preko Zetske banovine, i zaustavili se na Cetinju, gde je kralj Aleksandar posetio svoju kuću u kojoj se rodio. Posetio je potom manastir Savine, gde je zapalio sveću što je tradicija bokeljskih mornara, da bi se u luci Zelenika ukrcao u "Dubrovnik", razarač Jugoslovenske kraljevske mornarice. Čim se jugoslovenski ratni razarač "Dubrovnik" primakao Marseju, kako je već planirano, francuski eskadron isplovio je iz ratne luke Tulona, na čelu sa krstaricama "Diken" i "Kolber", i pratili su ih torpiljeri i podmornice. I pre nego što je razarač uplovio u luku, na brodu su započele užurbane pripreme za kraljevo iskrcavanje. Kralj Aleksandar obukao je svečanu admiralsku uniformu uz pomoć svog sobara, Zečevića, koji ga je upozorio da u unutrašnje džepove stavi dve metalne ploče. Kralj je to odbacio rekavši: "Zečeviću, pobogu, pa mi smo valjda u prijateljskoj zemlji". U utorak, 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja, tom prilikom ispaljeni su iz topova počasni plotuni. Zvaničan doček po francuskom protokolu predviđeno je da bude u Parizu, a ne u Marseju, jer ga je u francuskoj prestonici trebalo da dočeka predsednik Republike, koji po francuskom ustavu ima najviše ingirencije vlasti. Dok su u Marseju predvideli da jugoslovenskog kralja prime, jedino ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Kralj Aleksandar u pratnji Bartua i generala Žorža seo je u otvoren automobil "delež", sa čijeg je zadnjeg sedišta bio spušten krov, dok su prozori na zadnjim vratima ostali poluotvoreni. Iako je bio predviđen blindiran i potpuno zatvoren automobil, on je u poslednjem momentu zamenjen, navodno po naređenju ministra Bartua. Automobil "delaž" je imao dosta široke papučice duž cele bočne strane. Kralj je sedeo na zadnjem sedištu na desnoj strani, a na levoj ministar Bartu. Spram Bartua, na mestu suvozača sedeo je general Žorž, a uz njega vozač i službeno lice, Berteleni. Protokolom je bilo predviđena i pratnja šest motorciklista, koji bi se vozili paralelno sa automobilom i čiji bi zadatak bio da štiti bokove automobila. Međutim, oni su zamenjeni sa dva konjanika, naoružana samo paradnim sabljama. Nešto posle 16 časova svečana povorka je krenula.

Ispred automobila u kome se nalazio kralj, išli su 18 policajaca u paradnim uniformama, na konjima. sa isukanim sabljama. Zbog konjičkog eskadrona, cela kolona se kretala oko deset kilometara na čas. Iza kraljevog automobila nalazilo se vozilo u kojem se sedili ministar inostranih poslova Bogoljub Jevtić i Pijetri. Povorka je sporo napredovala avenijom Kanbrijer, glavnom ulicom u Marseju. Sa jedne i druge strane, na trotoaru, stajala je ogromna masa naroda i pozdravljala uvaženog gosta, procenjuje se da se tog dana na ulicama Marseja okupilo 100.000 ljudi. Kada su kraljeva kola, koja su se kretala na samo metar i po od trotoara i okupljenog naroda, stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedana čovek iskočio je iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća i na francuskom viknuo "Živeo kralj!". Iznenada je skočio sa desne strane na papučicu automobila, odbacio je buket cveća i iz revolvera je ispali više hitaca u pravcu kralja, ministra Bartua i generala Žorža, dok je vozač Fejsek, pokušao, nastojeći slobodnom rukom da osujeti ubicu. Pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, s mukom je okrenuo konja i dva puta sabljom udario ubicu koji je pao na zemlju. Atentator je i u padu, i sa zemlje, nastavio da puca - na sve oko sebe. Zatim su dva policajca koja su na tom mestu bila zadužena za održavanje reda ispalili nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren.

Kralj je ležao zgrčen i nepomičan na zadnjem sedištu automobila, i ministar Bartu je pogođen, metak ga je pogodio u desnu nadlakticu, a zatim presekao glavnu arteriju, uspeo je nekako da se izvuče iz kola, general Žorž je pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak.

Automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, zbog gužve na ulici. Smrtno ranjeni kralj prebačen je u policijsku Prefekturu umesto u neku od medicinskih ustanova - sanatorijum ili ambulantu. Kralj je ležao u prefektovoj kancelariji, na trosedu presvučenim zelenim somotom. Lekari, koji su se tu našli, ništa nisu mogli da učine jer su rane bile smrtonosne. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti. Lekari su utvrdili da je jedan metak pogodio desnu stranu grudi, u predelu jetre, a zatim ušao toraks. Na telu su bile tri rane: pogođeni su leva ruka, rame i lopatica.

Ministar Bartu je prebačen u operacionu salu bolnice "Božiji dom", gde je izdahnuo u 17 časova i 40 minuta. Zbog spore vožnje taksijem zbog gužve i zakasnele medicinske pomoći, izgubio je puno krvi, i kada je prebačen do operacione sale, već je iskrvario. Teško ranjen general Žorž prebačen je u bolnicu "Mišel Levi", gde je uspešno operisan. Zbog snažne konstrukcije, general Žorž preživeo je operaciju i posle nekoliko meseci lečenja napustio je bolnicu.

Vladimir Georgijev Kerin

Atentator, Vladimir Georgijev Kerin, zvani Černozemski, pogođen sa više metaka u telo i isečen udarcima sablje, prebačen je u kancelariju marsejske službe bezbednosti, gde je i umro, ne izgovorivši nijednu reč. Kod atentatora pronađen je čehoslovački pasoš na ime Petrus Keleman, dva pištolja "mauzer", kalibra 7.62 mm i "valter", dve bombe, busolu i 1.700 franaka. Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Ubica je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti (masonski znak), a iznad četiri slova, ćirilicom, VMRO.

Dodaj Komentar

Vase ime:


Vas Komentar:


Potvrdi:



* Maksimalno 400 slova

Komentari

  1. Petar K.Petar K. (3 nedelja, 6 dana ):
    Istina nije nikada crna ili bela, mada od nekih istorijskih činjenica se ne može pobeći ili sakriti.

  2. OtporasOtporas (1 mesec ):
    Koliko se moze (po)vjerovati vasim informacijama? Nase hrvatske info govore u malo drugacijem smislu. U svakom smislu opis je zanimljiv jer se iz njega moze preuzeti mnogo istiniti cinjenica.
Naslov: Atentat i sahrana Kralja Aleksandra
Grupa/Autor: Karađorđevići
Kategorija: Istorija
Gledanost: 1527
Komentari (2)


PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI PROSLEDI