Antikvarne-knjige.com Plaćanje
NALOG LISTA ŽELJA KORPA INFO

Zaharije Orfelin

Zaharije Orfelin

Početak novije srpske književnosti vezan je uz ime i delo Zaharije Orfelina, jednog od najznačajnijih, ali i najneobičnijih srpskih stvaralaca.

Orfelin je bio učitelj i činovnik, pesnik i grafičar, leksikograf i prirodnjak, istoričar i vinogradar, prevodilac, urednik i izdavač, polemičar i putnik, i još mnogo toga. Znao je ruski, latinski, nemački, francuski. Stvorio je vlastitu biblioteku od preko 200 knjiga. To je i jedina zbirka njegovih stvari sačuvana do danas.

noge nepoznanice ostavio je sam Orfelin jer je, ko zna zbog cega, mistifikovao svoj život i rad i zametao tragove. I o njegovom prezimenu, koje je sam uzeo, postoje jedino pretpostavke. Da je nastalo spajanjem antickih mitoloških imena Orfej i Lin, vezuje se, zatim, uz francusku rec orphelin (siroce) ali i uz ime francuskog medaljera Orphelina iz sedamnaestog vijeka. Prezime Stefanovic, pod kojim se takode pominje, nije nikada i nigde upotrebio i ono nije nacinjeno prema ocevom imenu.

Prva Orfelinova biografija objavljena je za njegovog života, 1776., u leksikonu ugarskih pisaca ucenog madarskog pijariste Eleka Horanyia i sadrži podatke koje nijedan kasniji izvor nije doveo u sumnju.

Orfelin je roden u Vukovaru 1726. godine.Po vlastitom tvrdenju bio je samouk u šta je, u svetlu zavidnih znanja koja je pokazao u mnogim oblastima, teško poverovati.

Zaharija Orfelin, Večni kalendar 1783

Zaharija Orfelin, Večni kalendar 1783

Svoju književnu, umetnicku i sve druge aktivnosti zapocinje 1757., nakon sedmogodišnjeg uciteljskog rada, raskošnom rukopisnom knjigom Pozdrav Mojseju Putniku. Za ovu spomenicu u cast instalacije novopostavljenog backog episkopa Orfelin je ispevao, vrlo složenom metrikom, venac panegiricnih pesama, neke i sa akrostihom. Knjigu je kaligrafski ispisao i ukrasio portretima, crtežima i vinjetama, notama zabeleživši cak i melodiju pojedinih pjesama.

Iste godine (1757) postaje kancelar u službi mitropolita Pavla Nenadovica. U Sremske Karlovce, tada centar srpskog politickog i duhovnog života, donosi štamparsku presu i pocinje sa otiskivanjem bakroreznih knjižica, ali i samostalnih grafickih listova. Želja za štampanjem knjiga u pravim štamparijama odvešce ga u Veneciju. Tamo ce 1761., u štampariji venecijanskog Grka Dimitrija Teodosija koji je nešto ranije nabavio cirilicna slova, objaviti svoju pjesmu Gorestni plac, prvo štampano pesnicko delo kod Srba. Time ce postati zacetnik srpskog književnog pesništva. Jedini poznati primjerak ove knjižice izgoreo je 6. aprila 1941. u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Pod naslovom Plac Serbiji objavice, 1762. ili 1763., istu pesmu na jeziku bližem narodnom. U posebnim knjižicama štampace u Veneciji i pesme Trenodija, Sjetovanje, Pjesn istoriceska te 1765. Melodiju k prolecu kojom, uglavnom, završava svoj pesnicki rad.

U Veneciji radi kao redaktor i korektor Teodosijeve štamparije koja u to doba doživljava najveci procvat. Izdaje Slovenski bukvar (1767.) kojim, možda i nehotice, nacinje pitanje reforme srpskog književnog jezika, prireduje i izdaje udžbenike latinskog jezika, prve srpske, danas nesacuvane, kalendare te niz drugih knjiga.

Žureci da svojim sunarodnicima približi dostignuca evropske prosvecenosti objavljuje 1768. prvi i, nažalost, jedini broj Slaveno-srpskog magazina, prvog srpskog i južnoslovenskog casopisa.

Orfelinov Magazin sadrži poucne clanke, pripovetke, pesmu – prvi sonet u srpskoj književnosti, epigrame i pregled novoobjavljenih knjiga – prve recenzije u srpskoj literaturi. Predgovor ovom casopisu prvi je programski tekst srpske književnosti. U njemu Orfelin izlaže razloge pokretanja i urednicki program koji je, zapravo, dugorocni projekat kulturne politike, plan najprecih delatnosti u brojnim oblastima. Jasno isticuci nacionalno-patriotski moment smatra da samo prosveceni i kulturni narodni mogu održati korak u svom istorijskom rastu. Iako je pisao na slaveno-srpskom, Orfelin uocava potrebu upotrebe narodnog jezika u književnosti i zalaže se za narodni jezik kao medij književnog dela. Bez širokog kruga citalaca i saradnika ali i bez mecene koji bi mu produžio život Magazin je bio preuranjen pokušaj.

Orfelinovo životno delo je dvotomna knjiga Život Petra Velikog, objavljena 1772. u Veneciji u dve varijante – skromnijoj, anonimnoj i luksuznoj, potpisanoj, sa posvetom Katarini Velikoj. Za svoju monografiju o slavnom ruskom caru prikupio je znatnu literaturu i koristio brojne izvore, ruske i zapadnoevropske, medu ostalima dela Lomonosova i Voltairea. Petra Velikog velica kao prosvecenog vladara i reformatora koji iz svoje zemlje progoni glupost i divljinu. Knjiga ima i sasvim odredenu patriotsku misiju jer skrece ruskom dvoru pažnju na srpski narod. Pedantno beleženje dogadaja doveo je Orfelin u sklad sa raskošnom likovnom opremom knjige za koju je izradio bakrorezne karte, ilustrovao je portretima i medaljama ucinivši je tako pravim štamparskih i grafickim remek-delom, jednom od najlepše opremljenih srpskih knjiga sve do danas. Kao književno djelo ta se knjiga može smatrati zacetkom srpskog istorijskog romana. Vec 1774. preštampana je u Rusiji, a njome se koristio i Puškin.

Godine 1770. becki štampar Josef Kurcbek dobija monopolsku privilegiju za štampanje cirilicnih knjiga i znacaj venecijanske štamparije zamire. Orfelin, vec bolestan od tuberkuloze, nastanjuje se u Sremskim Karlovcima i, baveci se domacom ekonomijom, vraca se umetnosti bakroreza. Izraduje niz bakroreznih listova koji su medu najvecim dometima srpske graficke umetnosti. Postaje clan akademije beckog majstora Jacoba Mathiasa Schmutzera, prvog bakroresca carstva. Automatski ce biti primljen i u novoosnovanu Akademiju slobodnih umetnosti. Za svoj udžbenik krasnopisa, Slavensku i vlašku kaligrafiju, narucen od Ilirske dvorske kancelarije i otisnut 1778. sa bakrenih ploca, dobice nagradu od Marije Terezije. Kriticki i otvoreno piše tih godina Predstavku Mariji Tereziji, opsežnu studiju o stanju crkveno-prosvetnih poslova i javnog života srpskog naroda u austrijskoj monarhiji s predlozima za rešavanje citavog niza pitanja. U tom spisu ostavice dragocenu gradu za poznavanje društvenih prilika kod Srba u osamnaestom veku, svedocanstvo o izvrsnoj obaveštenosti i znanju, ali i savršeno savladanom skolastickom nacinu raspravljanja.

Zbog bolesti, nerodnih godina, finansijske propasti – ne zna se pouzdano, ostaje bez kuce i imanja. Živi u fruškogorskim manastirima. Pocetkom 1783. dobija mesto korektora Kurcbekove štamparije u Becu. Pravi ponovo planove, predlaže izdavanje srpsko-nemacko-latinskog recnika, objavljivanje Biblije i raznih drugih potrebnih knjiga. U Becu te godine objavljuje i svoje poslednje knjige Vecni kalendar i Iskusni podrumar.

Vecni kalendar je citava mala enciklopedija znanja u duhu vremena i prema horizontu publike. Njime Orfelin u srpsko društvo uvodi naucne pojmove o prirodi i svemiru, govori o astronomiji, klimi, fizici, piše pouke o cuvanju zdravlja i druge korisne savete, ustajuci protiv neznanja i praznoverja, isticuci ideje o važnosti prirodnih nauka. Donosi i bakrorezne ilustracije tema o kojima piše, medu ostalima crteže kristala snega. Za Vecni kalendar radi jedan od svojih najuspelijih bakroreza, kompoziciju Stvaranje sveta i piše Molitvu pred smrt, svoje poslednje pesnicko delo.

Iskusni podrumar knjiga je namijenjena vinogradarima, nastala na nemackim uzorima, u koju unosi i svoja vlastita iskustva i, možda prve, opise proizvodnje vina u Sremu. Ni ovom knjigom nije Orfelin ostao u granicama konvencionalnog, nudeci samo prakticni prirucnik. Pišuci o istoriji, mestu i znacaju vina, o raspoznavanju kvaliteta, uživanju u vinu, ispisao je Orfelin, prvi kod Srba, i stranice o odgajanju ukusa.

Za više od toga što je uradio u Becu te godine bilo je vec prekasno. Teško bolestan, vraca se da potraži mesto za grob u zavicaju. Boravi najpre u Pakracu, a pocetkom 1784. stiže u Novi Sad. Tu umire, izmucen u borbi života, 30. januara 1785. Iza sebe je ostavio veliko, lepo i raznoliko delo. U to doba teško da je ko mogao više i bolje.

Svojim celokupnim opusom Orfelin je postavio temelje racionalisticke i gradanske orijentacije srpske kulture. Sretna je okolnost što se taj i takav stvaralac našao na njenom pocetku, u doba kada je pravila svoje prve moderne korake.

Autor teksta: Borivoj Čalić