Branimir Ćosić (1903-1934) javio se u periodu između dva svetska rata sa nekoliko zbirki pripovedaka i romanima Vrzino kolo, Dva carstva i Pokošeno polje. Iako njegova književna aktivnost pada u vreme pojave niza modernističkih struja i pravaca, Branimir Ćosić je manje-više ostao u okvirima realističke proze, obogaćujući je sadržajno specifičnostima svoga doba. Pokošeno polje je najbolje Ćosićevo delo. U njemu pisac na širokom platnu daje sliku Beograda, njegov život i svet. Lišena dekorativnih elemenata i lažne poetizacije, ta slika je surovi i optužujući dokument društvenog sistema u kome su gruba sila i novac bili jedini neprikosnoveni gospodari. Tačno uočavajući odakle dolazi socijalno zlo, fiksirajući ga i duboko zasecajući njegovo bolesno tkivo, Branimir Ćosić je, analitički verno preko mnogih ličnosti, i još više akcija tih ličnosti, umetnički otkrio stvarnost svoga vremena.