Naslov
Rade Drainac pesnik i boem
Format
Tekst
Kategorija
Magazin
Rade Drainac (Radojko Jovanović) je rođen 17. avgusta, 1899. godine, u selu Trbunje kod Blaca (Toplica). Na krštenju je dobio ime Radojko i to ime zameniće 23 godine kasnije, pesničkim imenom – Rade Drainac. Školu je učio u Blacu, Prokuplju, Kruševcu… Zajedno sa ocem prešao je albansku golgotu u Prvom svetskom ratu, odakle je stigao u Marselj, gde uči u liceju kraj Liona, stiže i u Pariz (1919), piše pesme, članke, priče, naročito po povratku u zemlju, i u Beogradu postaje jedna od najviđenijih ličnosti umetničke boemije. Objavljuje prvu zbirku pesama “Modri smeh”, pa drugu “Afroditin vrt” (u svega tri primerka), pa “Erotikon”…

Autentični boem, prećutkivan, jer nije mogao biti uklopljen u komunistički kliše književno-političke politike, odmah posle II velikog rata. Ne baveći se formom toliko koliko drugi pesnici njegovog doba, tražeći stalno u okviru jednog i sličnog on je bio uveren da je nepatvoren pesnički govor važniji od forme i to mu je u onim najsrećnijim trenucima polazilo za rukom. Njegova anakreontska strofa, kada je koristi, sa naglim ritmičkim rezom u četvrtom stihu, čini ga neponovljivim u našoj lirici. Ipak, revalorizaciju njegove lirike tek očekujemo, a time i naš kraj, satisfakciju, što je „iznedrio“ jednu ovakvu ličnost.

Piše u časopisima i listovima, putuje, zaljubljuje se, svađa, polemiše… Nema dlake na jeziku, naročito u dnevniku “Pravda”, čiji je stalni saradnik uglavnom bio. Umro je u 43. godini (1. maja 1943) u Beogradu – sahranjen je sirotinjski, o trošku beogradske opštine, a veliki glumac, njegov prijatelj Milivoje Živanović, odrecitovao je čuvenu pesmu “Nirvana”… Sahranjen je na parceli 38 (grob 509), bez mesta stanovanja, i bez najbližih srodnika na sahrani, kako je napisano u registru umrlih.

Bandit il pesnik

Priznajem da sam idiot i genije bio

I da su mi dani prošli nakrivljeni kao toranj u Pizi.

Zato se žurim u krčmu kao u operacionu salu.

Pa neka! 15.000.000 građana ove zemlje

Ako me ne upoznaju po poeziji upamtiće

Me po Skandalu.
<

I ni briga me nije

Što u dnu srčane aorte kroz dugu jesenju noć

Pesnik sa banditom boj bije!


U njegovom autobiografskom ljubavnom romanu glavni junaci su bili Marko Marković i Nela Obrenović, mada je javnost znala da se iza tih imena krije Milica, Cica, lepa Šapčanka (rodom iz Aranđelovca) iz bogataške porodice, nesrećno udata, koja je Drainca srela početkom maja 1928. godine.

Drainac, novinar i pesnik, i sam oženjen (nesrećno), prijateljima je u kafani recitovao stihove koje je sročio voljenoj Šapčanki, a svoja pisma voljenoj ženi piše sa uživanjem, bilo da govori o strasti ili patnji: “…Nikada sebi ne oprostih što se ne otrovah one noći kada si ti to želela, sva pripijena uz mene, topla i polugola. Tako bi se večno zadužili makar i u paklu kao oni Danteovi ljubavnici – Paolo i Frančeska de Rimini.”

Onda nastavlja: “Možda te interesuje kako živim? Glavno je da ne pijem i da ne idem noću po kafanama. Koji put sa Palivičinijem (Petrom, poznatim vajarom) odem do žMladog Arapinaž na večeru i to je sve… Ljubim te, ljubavi moja i patim, patim užasno…” Često joj je pisao i pisma sa erotskim nabojem: “Daj mi malo nežnosti, malo tvog mirisnog daha! Ja hoću tvoje grudi, tvoje male ruke, tvoje jecanje u poljupcu i tvoje toplo telo. Ja želim da osetim kako ti drhte dojke, kako goriš i sklapaš oči, kako se sva upijaš u mene kao neizlečena rana…”

Epitaf na mome grobu

Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju,

Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe

Ne recite “Bog da prosti!”

Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete

U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti

– Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.

Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom

Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:

Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom

Okrenite joj glavu ka mome srcu

Više moje glave ni ploče ni poprsja,

Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba

Ne treba časti skitaču

Koji je celim životom žudeo samo čašicu ljubavi i koru hleba.


Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči:

“Spavaj prvi put mirno, druže Drainče

Veliki naš putniče”

I ništa više!

Download
NE
Oceni