Najnovije pesme iz Drugog svetskog rata - Bora Prekić, vozovođa (Šumadinac) 1946

Iako je u pitanju drugo izdanje, u ovom slučaju to nema nikakvu važnost (osim što je dopunjeno izdanje) jer je ovu knjižicu prosto nemoguće naći u bilo kom izdanju i u bilo kom formatu. Niti o knjižici, niti o pesniku nema nikakvih podataka. U srpskim bibliotekama nema je zavedene čak ni kao desiderat.

Šta o Bori Prekiću znamo, znamo samo na osnovu ove i još jedne njegove knjige pesama koje velikom srećom imamo u posedu. Bora Prekić je, kao što se vidi na naslovnoj strani, po zanimanju bio vozovođa, rodom iz Šumadije. Ovu knjigu pesama posvetio je svom sinu "Slavoljubu Prekiću, borcu I čete, IV bataljon, 31 srpska brigada, 21 srpska divizija, 1943. otišao u partizane sa 12 druga, ni njegovi drugovi ne znam gde se nalaze, ko dozna nek mi javi", kako se navodi u predgovoru. Borina druga knjiga nosi naziv: "Zauzeće Beograda, proboj Sremskog fronta, pokolj u Jasenovcu i Kragujevcu".

O ovom autoru naknadno smo dobili sledeće informacije, na čemu zahvaljujemo Borinom sinu g. Božidaru Prekiću:

Bora Prekić je rođen 1894. god. u selu Kopljare, kod Aranđelovca. Umro je 1982. god. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu od 1914 god. u sastavu kombinovane divizije, čiji je komandant bio general Mihailo Rašić. Učestvovao je u borbama u istočnoj Srbiji. Pri povlačenju 1916 god. biva zarobljen i odveden u logor Lehveld u Bavarskoj, a potom U Bubenhausen kod seljaka na rad. Uspeo je preko Češke da pobegne i da se pridruži srpskoj vojsci u Zagrebu. Svoj radni vek proveo je na železnici, a najstarija sačuvana pesma bila je „Ropstvo“. U lokalnom listu „Vozovođa“ u aprilu 1934 god. objavljena mu je pesma „ Jedna želja“. Ostavio je neobjavljenu zbirku od oko 400 istorijskih, dečijih i ljubavnih pesama. U svojim „sećanjima“ žali se da ga je predsednik Saveza književnika Milan Bogdanović izbacio iz članstva u izveštaju br.12/47 jer njegove pesme ne ispunjavaju Statut Saveza književnika, pa mu je bilo zabranjeno da štampa svoje pesme.