Sentandreja - Dejan Medaković, Dinko Davidov
Barokna Sentandreja nastala je u XVIII veku, u ono nemirno ali i srećno doba njenih trudoljubivih i mudrih počtenorodnih graždana i preosvećenih vladika. Blagodareći jednima i drugima ostavrena je ovde srpska kulturnoistorijska spomenička celina: divotne crkve ukrašene duborezbarenim, pozlaćenim ikonostasima koji uokviruju prelepe slike svetiteljske, što sa Muzejom Eparhije budimske predstavlja jedinstvenu tvorevinu srpske nacionalne svesti, ali i umetničke radoznalosti. Samo je plahovita priroda sa Balkana doseljenih i uznemirenih Srba mogla ovde, u tuđini, da ostvari bar deo onoga što su obezbeđene nacije tada postigle. Srbi su, tamo na Severu, u svojoj Sentandreji, odvojeni od matice, od sopstvene tradicije, a duhovno rekao bih i emotivno neraskidivo vezani za nju, bili svesni svog istorijskog postojanja i svoje misije. I zbog toga su se dokazivali vrednim i trajnim delima koja i sada potvrđuju njihovo negdašnje prisustvo na međama davnih seoba.
