Pismo Alekse Ace Stanojevića Lazaru Markoviću, Aix en Provence 26/8 III/IV 1918
Oblast: Kolekcionarstvo
Artikal: 16803 : Tezina: 0.01 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač:
Autor: Aleksa Stanojević - Aca
Opis: Potpisani original, Aix en Provence 1918, 1 list (2 strane pisanog teksta), stanje odlicno
0 RSD
Pismo A. Stanojevića Lazaru Markoviću, tadašnjem uredniku lista La Serbie, koji je izlazio u Ženevi tokom Prvog svetskog rata.
Aleksa Stanojević – Aca (Knjaževac, 1852 — 1947) je bio srpski i jugoslovenski političar, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke.
Dr Lazar Marković (1882—1955), pravnik i političar, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ministar pripreme za Ustavotvornu skupštinu (1920-1921) i ministar pravde (1922-1923), i narodni poslanik Radikalne stranke. Kao istaknuti političar i pravnik bio je član više međunarodnih organizacija i institucija: Podkomisije za pomoć, Međunarodne komisije za za razoružanje pri Društvu naroda, Vanevropske unije, Odbora za zbližavanje balkanskih naroda, Međunarodnog isntituta za ustavno pravo i političku istoriju. Tokom Drugog svetskog rata bio je politički pasivan, što novim revolucionarnim jugoslovenskim vlastima nije smetalo da ga "povežu" sa Pokretom Dragoljuba-Draže Mihailovića i da ga, čak, dva puta osude na višegodišnju robiju zbog "protivnarodne" delatnosti. Umro je u Beogradu 15. aprila 1955.
Aleksa Stanojević – Aca (Knjaževac, 1852 — 1947) je bio srpski i jugoslovenski političar, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke.
Dr Lazar Marković (1882—1955), pravnik i političar, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ministar pripreme za Ustavotvornu skupštinu (1920-1921) i ministar pravde (1922-1923), i narodni poslanik Radikalne stranke. Kao istaknuti političar i pravnik bio je član više međunarodnih organizacija i institucija: Podkomisije za pomoć, Međunarodne komisije za za razoružanje pri Društvu naroda, Vanevropske unije, Odbora za zbližavanje balkanskih naroda, Međunarodnog isntituta za ustavno pravo i političku istoriju. Tokom Drugog svetskog rata bio je politički pasivan, što novim revolucionarnim jugoslovenskim vlastima nije smetalo da ga "povežu" sa Pokretom Dragoljuba-Draže Mihailovića i da ga, čak, dva puta osude na višegodišnju robiju zbog "protivnarodne" delatnosti. Umro je u Beogradu 15. aprila 1955.