“Istorija manastira Hilandara", napisana na nemačkom u Hilandarskim
zidinama pre jednog stoleća, ima neobičnu sudbinu. Naručena je na
sedamstogodišnjicu Manastira od Save Hilandarca, Čeha koji je veći deo
života proveo zamonašen u manastiru Hilandaru. Iz neznanih razloga
monografija, koju je preveo profesor Prve beogradske gimnazije Spira
Kalik pre devet decenija stajala je u arhivama SANU sve do kraja prošle
godine, kada ju je objavila Narodna biblioteka Srbije. Monografiju je
priredio prof. dr Tomislav Jovanović, predavač na Filološkom fakultetu u
Beogradu.
Istorija manastira Hilandara sačinjena je u šest celina u kojima se
opisuje život velikog srpskog župana Stefana Nemanje i njegovog sina
Save, prvoga srpskog arhiepiskopa, Tipik (ustav) manastira Hilandara.
Potom su opisani okolina i imanje manastira Hilandara, manastirske
crkve, Biblioteka i društvene prilike.
“Pri uređivanju manastirske biblioteke naisao sam na rukopis u kojem se,
pored opisa života oca Simeona, nalazi i prepis Tipika. Po njemu se
može dopuniti i sadržna izgubljenih originalnih listova", kaže u
monografiji Sava Hilandarac, odnosno po svetovnom imenu Slavibor Brajer.
Sudeći po kakvoći hartije, rukopis je napisan u 15. veku. Ova kopija
razlikuje se od originala samo po nekim ortografskim izmenama, koje su
morale neizostavno nastupiti tokom dva veka. Hilandarski tipik koji se
navodi u monografiji kaže da manastir ne podleže ni crkvenim ni carskim
zakonima, nego jedino svojoj zaštitnici “presvetoj Bogorodici i Bogu
ocu". Manastirsku slobodu potvrđuju zlatne povelje vladareve, a “neka je
svaki onaj proklet koji se usudi krnjiti tu slobodu".
U jednoj glavi Tipika objašnjava se izbor igumana koji se u manastiru
Hilandaru vrši na naročit način, jer je vizantijski car Aleksije,
darovao svoju palicu kao znak da se iguman može birati, a ne “tražiti
potvrđenje" za uvođenje u dužnost.
Prema mišljenju profesora Tomislava Jovanovića, najdragoceniji deo
knjige je onaj u kome Sava Hilandarac govori o uslovima manastirskog
života njegovog doba. Tako Hilandarac priča o jednoličnoj ishrani u
manastiru. Ponekad se zakolje vo, ali uglavnom se jede pasulj, tu i tamo
riba, kojom more nije bogato. Takođe on pominje i način odevanja, koji
je pretopao za mediteransku klimu i zbog čega, zajedno sa lošom ishranom
kaluđeri oboljevaju i umiru prerano.Opisuje se tu i veća zaposlenost
kaluđera, naročito u “panganije" dane kada se “preduzima veći posao".
“To biva u danima setve, berbe, kupljenja maslina i istovarivanja sena i
žita sa kakve lađe".
Ova monografija ima izuzetno vrednost sa više aspekata smatra profesor
Jovanovic. Pre svega radi se o prvoj kompletnoj istoriji Hilandara. Sava
Hilandarac imao je 1894. jednu knjižicu, koja se kao brošura pojavila
pod istim nazivom, ali u vrlo kratkom obimu. Ova knjiga je mnogo
obuhvatnija i tiče se mnogih aspekata hilandarske istorije.
|
|
