Knjižara Antikvarne-knjige.com Načini plaćanja
NASLOVNA KNJIŽARA E KNJIGE NALOG INFO KORPA O NAMA
≡ Prijavi se na Nalog≡ Registracija≡ Besplatna dostava≡ Gde se nalazimo≡ Tražim knjigu≡ Prva izdanja ⚡≡ Bibliofilija ⚡
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobični povezi
Knjige na popustu 10-70%
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
login
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
 Minijaturne knjige
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari

Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Vidi još ...
Geca Kon
Narodna knjiga
Prosveta
Vidi sve ...
Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti... - Luka Milovanov Georgijević. Izdao i predgovor napisao: Vuk Stefanović Karadžić (Beč 1833)
Slika knjige
Oblast: Bibliofilski primerci
Opis: 1. izdanje, Beč 1833, tvrdi polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 24+136, vidi detaljniji opis i slike
Artikal broj: 23951
Zalihe: TRENUTNO NEMA U ZALIHAMA
Izdavač: Štamparija jermenskog manastira, Beč
Autor: Luka Milovanov Georgijević
Težina: 0.2 kg
0 din  |  €0.00
url

Knjigu trenutno nemamo u zalihama
url

Dodaj na Listu ≡

Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii : po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj vesma nuždnoj Srbskoj Pismenici ili Jezikonauku spisan 1810, a izdao ga Vuk Stefanović Karadžić

Godine 1810. Luka je napisao svoje delo Opit nastavljenja k Srbskoj Slicnorečnosti i Slogomjerju ili Prosodii koje se odnosi na ispitivanje pravila o srpskom stihotvorstvu i prozodiji, ali se u ovom delu uglavnom bavio teorijom metrike i versifikacijom, a samo sporadično reformom pisma i pravopisa. Kada je rukopis predao mađarskoj cenzuri, ona je odobrila taj rukopis, ali Luka nije imao dovoljno sredstava da objavi ovo svoje delo, a te iste godine Sava Mrkalj je objavio svoje delo Salo debeloga jera libo azbukoprotres. Kada je Luka prikupio novac od članova ruskog crkvenog kora iz Irme nakon godinu dana, delo nije mogao da štampa zato sto je napisano Mrkaljevom reformisanom ćirilicom koja je tada bila zabranjena.. Luka ne htede da menja pravopis, i spis, imajući čudnu sudbinu, prežive u rukopisu pisca.

Javljao se peh za pehom. Izgubio je sluh, ostao bez posla u Srpskoj školi i ostao bez ikakvih prihoda. U izuzetno lošoj materijalnoj situaciji ga je zatekao Vuk S. Karadžić koji mu je pomogao i doveo ga u svoj iznajmljeni stančić bogatog trgovca u Budimu gde su  proveli jesen 1814. i zajedno napisali Pismenicu srpskog jezika.

Pošto je Pismenica srpskog jezika prva gramatika srpskog jezika sastavljena po ugledu na gramatiku Avrama Mrazovića Rukovodstvo k slavenstjej gramaticje, Luka je Vuku diktirao apstraktna gramatička pravila, a Vuk je zauzvrat njemu nudio dobar osećaj za ono što je narodno, tako da Vuk nikada ne bi bio sposoban da napiše Pismenicu da nije bilo Luke. Godine 1814. Vuk je objavio Pismenicu u Beču, ne potpisujući Luku, a Lukin Opit, koji mu je ovaj dao po odlasku, nije objavio, već  ga je vratio nazad u Peštu.

Nakon Lukine smrti (1828), Opit je završio kod Vuka i on ga je objavio 1833. u Beču, ali svojom reformisanom ćirilicom.


© 2019 Internet knjižara Antikvarneknjige.com