La doctrine métaphysique et géométrique de Bruno - Xenia Atanassievitch 1923 (sa posvetom)

La doctrine métaphysique et géométrique de Bruno - Xenia Atanassievitch 1923 (sa posvetom)
Artikal: 24518 : Tezina: 0.21 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Izdavač:
Opis: Primerak sa posvetom Ksenije Atanasijević Zagorki Mićić, 1. izdanje, Beograd 1923, meki povez, stanje vrlo dobro 4 -, str. 156, francuski, veoma retka, vidi opis

0 RSD

Dodaj na listu

La doctrine mélaphysique et géométrique de Bruno, exposée dans son ouvrage De triplici minimo
Ksenija Atanasijević (Beograd, 5. februar 1894 — Beograd, 28. septembar 1981) smatrana je najvećim intelektualcem među srpskim ženama. Bila je prva žena docent i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu. Godine 1922. odbranila je doktorsku disertaciju Brunovo učenje o najmanjem. Diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezicima. Bila je prevoditeljka klasičnih filozofskih dela, kao i autorka studija, članaka, metafizičkih i etičkih rasprava. Između dva svetska rata bila je profesorka na Univerzitetu u Beogradu. Objavljeni su njeni Filozofski fragmenti. Prevodila je dela Aristotela (Organon), Platona (dijalog Parmenid), Spinoze (Etika), Adlera (Individualna psihologija).

I pored naučne reputacije, naišla je na osporavanja, a laži i intrige oterale su je sa Univerziteta. Zbog kritika i borbe za pravdu i istinu, Gestapo ju je hapsio, a njene knjige su zabranjene. Danas Ksenija Atanasijević zauzima neprikosnoveno mesto u istoriji srpske filozofije i smatra se tvorcem "originalnog filozofskog učenja" koje je izložila u Filozofskim fragmentima (Metafizički odlomci, 1929. i Etički odlomci, 1930). Iza sebe je ostavila impozantnu bibliografiju koja broji više od 400 naslova.

Zagorka Mićić (Obrenovac, 17 oktobar 1903 - Beograd, 27. juli 1982) bila je srpski i jugoslovenski doktor filozofije, univerzitetski profesor, učenica nemačkog filozofa Gustav Albreht Huserl-a.