| Knjiga o Dostojevskom. U knjizi Jasmine Ahmetagić analizirana su dela koja ne čine centralnu
struju opusa Dostojevskog, od kojih neka npr. uopšte nisu proučavana u
našoj sredini (Gazdarica), ali o njima postoji opsežna bibliografija van
našeg govornog područja. No, i kada je reč o delima o kojima je i kod
nas i u svetu mnogo pisano, autorka uspeva da pruži sasvim nove i
drugačije uvide, zahvalјujući interdisciplinarnom pristupu (spoj
psihologije, psihijatrije, naratologije i književne teorije).
Ahmetagićeva je po tom metodološkom okviru, više zastuplјenom u
evropskim, a najviše u američkim proučavanjima književnosti, inače
odabranom i u njenoj prethodnoj knjizi, definitivno izvan naše sredine,
čime knjiga postaje još značajnija, jer utemelјuje i razvija jednu
struju mišlјenja koja na tako potpun način nije zastuplјena u našoj
nauci o književnosti.Posebna vrednost ove knjige jeste dijalog koji
se na njenim stranicama vodi sa proučavaocima dela Dostojevskog.
Autorka je polemična i prema onima koji važe za najveće poznavaoce dela
Dostojevskog (npr. Bahtinu), ali je ta polemičnost diskretna i
podrazumeva da su autoriteti postavlјeni u dijalošku poziciju.Ono
što treba istaći je jednostavnost s kojom je napisana ova, inače,
složena knjiga koja se, fokusirana na dela Dostojevskog, bavi centralnim
lјudskim iskustvima, od kojih je lјubav i gubitak kapaciteta za
bliskost možda i jedno od najvažnijih.
|
|
