Aristid i Natalija - Atanasije Stojković (1801)

Aristid i Natalija - Atanasije Stojković (1801)
Artikal: 27117 : Tezina: 0.15 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Opis: Prvi srpski roman, 1. izdanje, Budim 1801, tvrdi orig. polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 175+2, ćirilica, vidi slike i opis

0 RSD

Dodaj na listu

Atanasije Stojković je 1801. objavio prvi roman na srpkom jeziku, naslovljen Aristid i Natalija. Kao podnaslov "Aristid i Natalija" piše "perva čestica" (prvi deo). Stojković nije završio roman. Drugi deo romana nikad nije objavljen. Ovo delo je objavljeno 1801. godine i bilo je vrlo popularno, ali je kao sve što je Stojković pisao bilo napisano ne na narodnom, već na slaveno-srpskom jeziku. “Aristid i Natalija je čisto beletrističko delo, prvi originalni roman u srpskoj književnosti”, napisao je Jovan Deretić u Istoriji srpske književnosti (str. 166).  “To je izdanak sentimentalnog romana, u kojem pored ljubavne istorije imamo i druge krakteristične teme književnosti osećanja: veličanje prirode, poljskog rada i jednostavnog života na selu, kontrast selo grad, veličanje prijateljstva, porodice i braka, moralne pouke i rasuždenija”. Kao i Milovan Vidaković, Atanasije Stojković je bio jedan od najvećih protivnika Vukove reforme srpskog jezika.

Roman "Aristid i Natalija" je objavljen u Budimu 1801. godine. To je delo koje nas uvodi u svet osećanja. U romanu se pored ljubavi između dva glavna lika Aristida i Natalije, provlače i druge emocionalne teme. To su prijateljstvo, roditeljska ljubav, ljubav prema seoskom radu i životu, ljubav prema prirodi. U romanu je opisan Aristidov život od detinjstva do zrelih godina. Najvažniji deo romana je Aristidova ljubav prema Nataliji, opisana od prvog susreta, pa do mirnog bračnog života, što je predstavljeno do polovine romana.

Bračni život provode na selu, gde on obrađuje zemlju, a ona pomaže u seoskim poslovima i odgaja decu. Pored toga, oni imaju vremena da se druže sa prijateljima, ali i da pročitaju neku lepu knjigu. Takav život vodi se na selu, a u gradu je zlo. Tamo se gubi novac i imanja, često se javljaju tuče, a takođe je prisutno i pijančenje. Glavni junak, Aristid, je u svemu prosečan čovek. Uglavnom je upućen na dobro, ali je i naivan i podleže negativnim uticajima, koji ga povremeno guraju u zlo. U svom životu, Aristid ima dva važna oslonca: ljubav i rad, koji ga uvek iznova vraćaju na dobar put, kada on zaluta.

Ponašanje glavnih junaka u romanu je poučno. To su plemeniti i dobri ljudi, veoma vredni i pošteni. Oni veoma vole i cene svoje roditelje, od kojih su nasledili dobre osobine. Važna im je odluka roditelja, što se najbolje vidi u romanu, kada je Natalija spremna da se povinuje volji oca ako bi je on drugome obećao, iako ona voli Aristida. Brak Aristida i Natalije je dobar, skladan i pun ljubavi. Kao plod njihove ljubavi, rađaju se deca kojima su oni divni roditelji.

Glavni junaci prolaze i kroz teške trenutke, koje podnose mirno i hrabro. Teško, ali hrabro, podnose smrt svoga sina i rađa im se još jedan sin. Aristid i Natalija imaju puno prijatelja, koje toliko vole i poštuju da svojoj deci daju njihova imena. Ceo roman se može okarakterisati kao vrlo sentimentalan ali i poučan.

Roman se može podeliti na tri dela: (I — VI) — opisan je Aristidov život do dolaska u Natalijino selo; (VI — XVII) — prikazana je ljubav između dvoje mladih i (XVII — XXVIII) — prikazan je bračni život Aristida i Natalije. U romanu su prikazani i neki prijatelji Aristida i Natalije, koji su takođe pozitivni likovi. Jedini negativni lik u romanu je Alkid, koji Aristida navodi na zlo, tj. otkriva mu razne poroke, kocku i vino. Veoma je karakteristično, da 19 poglavlja u romanu od ukupno 28 imaju istu kompoziciju: prvo se javlja moralističko razmatranje o onome što će se dogoditi, a posle toga opisuju se događaji koji su obuhvaćeni u poglavlju.

Postupak i stil samog pisca se vidi u etičkoj misli, koja je u naravoučenijima. Prikazani događaji se vrednuju etički i to je veoma važno u romanu. Stojković se obraća čitaocima: "O vi krasne i nezlobne duše, koje vi bez vožda na opasnoj junošeskija starosti stazi hodite..." i sa njima razmišlja i izvodi zaključke o postupcima ličnosti u romanu. Pisac je usredsređen na još dva bitna momenta koji određuju njegov postupak, to je pre svega prikazavivanje unutrašnjeg života ličnosti romana, a zatim i lirsko slikanje prirode. Lep je opis livade, po kojoj Natalija šeta, a koju pisac opisuje kao Jelisejsko polje.

Karakterističan je opis oluje u VI poglavlju. Ona je opisana kroz duševno raspoloženje glavnog junaka: "Nedaleko ot mesta namjerenija svojego čuvstvuje on neku osobitu tjagotu na srcu svojemu". Slike prirode ne stoje same za sebe, već su prikazane kroz osećanja čoveka, "Stojković razmišlja, zajedno sa čitaocima i dolazi do značajnih pouka; kao što su:

— deca se najbolje vaspitavaju ličnim primerom
— nerad je porok i izvor svih drugih poroka
— istinu treba uvek govoriti i čoveku u nevolji, i prema svojoj mogućnosti pomoći
— najveća nagrada deci jeste kada u očima roditelja zadovoljstvo čitaju, a najveća kazna je kad ljubav njihovu izgube"

I na kraju, kao podnaslov "Aristid i Natalija" piše "perva čestica" (prvi deo). Stojković znači nije završio roman. Drugi deo romana nikad nije objavljen. Može se reći da je završetak romana u prvom delu prirodan i da ne iziskuje drugi deo.

Ovim romanom Atanasije Stojković je želeo da pouči svoj narod, namenio ga je mladima, "čistim i čuvstvitelnim dušama roda mojego". U romanu se naglašeno oseća predromantičarska razneženost, koja će se naći i u delima ostalih srpskih pisaca. Stojković je u svim oblastima kojima se bavio, želeo da pomogne svom narodu i da ga pouči svemu. S tom namerom je on 1802. god. u Budimu objavio knjigu koja je imala poučni karakter. To je zbirka obrazaca, pismene komunikacije pod nazivom "Serbskij sekretar". U njoj se nalazi zbirka uzoraka, kako se pišu pisma, obveznice, testamenti, ugovori...