Ernst Jinger : Časopis Gradac br. 92-94

Činjenice da je Ernst Jinger predvideo planetarnu vladavinu tehnologije (u knjizi „Radnik“ 1932) i ujedinjenje Evrope kao zajednice budućnosti, svrstavaju ga danas u najznačajnije evropske mislioce. Razlog zbog kojeg je njegova misao bila godinama u senci navodno humanih evropskih ideja možemo tražiti u identičnim, povodom „slučaja Jinger“, izjavama Adolfa Hitlera i Bertolda Brehta. Naime, budući da je Jinger učestvovao u oba svetska rata (u prvom je sedam puta ranjen, u drugom je izgubio sina) i da je nosilac najvećeg nemačkog ratnog odlikovanja, Krsta za zasluge, uživao je visok vojni i politički ugled. Ali, kada je izašao njegov roman Na mermernim liticama, pred sam početak Drugog svetskog rata, mnogi su nacisti u tom romanu prepoznali, izvrnute ruglu, sebe i svoga vođu, i insistirali su kod firera da Jinger bude likvidiran. Ceneći njegove ratne zasluge, Hitler je odmahnuo: „Ostavite Jingera na miru!“ Da je Jingerov otpor prema Hitleru i nacizmu bio stalan vidi se i iz ovog odlomka iz „Dnevnika“, pisanog 1943: „Kniebolo (kako je Jinger krstio Hitlera) je izbacio na površinu gnusnu glupost, najniži stepen volje; u njemu svako prepoznaje sopstvenu sliku. Postoje dve ljudske vrste, jedna kojom vlada životinja i druga kojom vlada duh: samo da životinja ne zavlada! Kada se jednom domogne površine, više je niko ne može ubiti, osim ako u svojoj zaslepljenosti sama ne odabere put koji joj je suđen.“ A 1944. Jinger će, posredno, učestvovati u zaveri protiv Hitlera; direktni učesnici zavere su se ubili ili su pobijeni, a Jinger je izbačen iz armije, ali će mu sina poslati na front gde će poginuti. Ulaskom savezničkih snaga 1945. u Nemačku Jinger odbija da se denacifikuje, izjavljujući da on nikada nije bio nacista. Od tada se u Nemačkoj protiv njega stvara zavera ćutanja koja, na neki način, traje i do danas. Povodom toga, Breht je izjavio: „Ostavite Jingera na miru!“ Svakome ko uspe da razume Jingerove ideje biće jasno da se Jingerov „aristokratski estetizam“ nije ni mogao podrediti ni udružiti sa nacističkim rasizmom i sa „pobunom masa“. U ovom broju su objavljeni odlomci iz Jingerovih dela (Radnik, Gozba, Boravak u Dalmaciji, Kavkaski zapisi, Gordijev čvor), brojni Jingerovi intervjui u kojim on govori o svom „slučaju“ i svojim idejama, kao i brojni tekstovi o njegovom delu (Žilijen Grak, Žilijen Ervije, Frederik de Tovarnicki, Vintila Horija, Julius Evola, i drugi), sve ilustrovano brojnim fotografijama.