Knjižara Antikvarne-knjige.com Načini plaćanja
ANTIKVARNE KNJIGE KNJIŽARA E KNJIGE NALOG INFO KORPA KONTAKT
≡ Prijavi se na Nalog≡ Registracija≡ Besplatna dostava≡ Gde se nalazimo≡ Prijava na Email listu≡ Pitanja i odgovori
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobični povezi
Knjige na popustu 10-70%
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
 Minijaturne knjige
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari

Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Vidi još ...
Geca Kon
Narodna knjiga
Prosveta
Vidi sve ...
login
Fak­ti­če­ski pri­da­tak k kri­ti­če­ski is­po­slo­va­no­me osve­tle­nju naj­no­vi­ji pri­klju­če­ni­ja Sr­bi­je - Drugar moga drugara 1842
Slika knjige
Oblast: Bibliofilski primerci
Opis: 1. izdanje, Beograd 1842, tvrdi nakn. polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+*, str. 86+2, veoma retka, vidi slike i opis
Artikal broj: 27962
Zalihe: 1 u zalihama
Izdavač: Knjažesko-Srbska Tipografia
Autor: -
Težina: 0.2 kg
18,290 din  |  €155.00

Poruci pouzecem
url

Dodaj na Listu ≡

Knjiga o ustavobraniteljima, srpsko-turskim odnosima i unutrašnjoj politici Srbije za vreme kneza Miloša i Tome Vučića Perišića.

Nepoznat autor, objavljena pod pseudonimom "Drugar moga drugara" (pseudonim naveden na poslednjoj strani, kao i datum: U Kukovu 1. avgusta 1841). Anonimni autori su najverovatnije Avram Petronijević i Lazo Zuban.

Po­li­tič­ki su­ko­bi u Sr­bi­ji to­kom pro­le­ća i le­ta 1840. go­di­ne, ko­ji su kul­mi­ni­ra­li od­la­skom usta­vo­bra­ni­telj­skih pr­va­ka iz ze­mlje, pre­ne­li su se na pi­sa­nje štam­pe. Kao od­go­vor na pi­sa­nje „Srp­skih na­rod­nih no­vi­na” (naklonjene ustavobraniteljima), štam­pa­na je u Pe­šti kra­jem 1841. ano­nim­na knji­ga Kri­ti­če­ski is­po­lo­va­no osve­tlje­nje naj­no­vi­ji pri­klju­če­ni­ja Ser­bi­je s ju­ri­di­če­sko-pu­blič­ne stra­ne. Iz po­sred­nih iz­vo­ra sa­zna­je se da su auto­ri Jo­van Stan­ko­vić i Pa­ja Po­po­vić, pri­sta­li­ce Obre­no­vi­ća. Knji­ga je zna­čaj­na po to­me što su pi­sci za­stu­pa­li sta­no­vi­šte da je knez Mi­ha­i­lo imao pra­vo na na­sled­no kne­žev­sko do­sto­jan­stvo, a ospo­ra­va­li su kao pro­tiv­u­sta­van čin Pe­tro­ni­je­vi­će­vo i Vu­či­će­vo ime­no­va­nje za kne­že­ve sa­vjet­ni­ke. Auto­ri za­klju­ču­ju ka­ko „dve ver­hov­ne vla­sti se­bi rav­ne i jed­na ot dru­ge ne­za­vi­si­me u Sta­tu (usta­vu) op­sta­ti ne mo­gu. Vu­čić i Pe­tro­ni­je­vić knja­za auk­to­rom (auto­rom) bu­ne i ne­pri­ja­te­ljem na­zi­va­ju­ći, do­sto­jin­stvo knja­za po­nja­li ni­su, a po­lo­že­ni­je svo­je spram knja­za u su­je­ti svo­joj pre­ko­mer­no su pre­ce­ni­li”.

Po­sle go­di­nu da­na od­go­vor su ob­ja­vi­li Pe­tro­ni­je­vić i La­za Zu­ban. Nji­ho­va knji­ga, ta­ko­đe štam­pa­na bez ime­na auto­ra, je na­slo­vlje­na „Fak­ti­če­ski pri­da­tak k kri­ti­če­ski is­po­slo­va­no­me osve­tle­nju naj­no­vi­ji pri­klju­če­ni­ja Sr­bi­je s ju­ri­di­če­sko-pu­blič­ne stra­ne”. Alek­sa Si­mić u svo­joj auto­bi­o­gra­fi­ji pri­lo­že­noj Dru­štvu srp­ske slo­ve­sno­sti uz­gred ot­kri­va da je knji­ga de­lo Pe­tro­ni­je­vi­ća i Zu­ba­na, na­gla­ša­va­ju­ći ka­ko je on na­me­ra­vao da sro­či od­go­vor i bio je ve­ći deo na­pi­sao u Ca­ri­gra­du, ali su mu Pe­tro­ni­je­vić i Zu­ban, sa­ve­to­va­li da tu stvar pre­pu­sti nji­ma. Uoč­lji­vo je da je Pe­tro­ni­je­vi­će­va i Zu­ba­no­va pu­bli­ka­ci­ja dvo­stru­ko obim­ni­ja i do­ku­men­to­va­na zva­nič­nim ak­ti­ma iz Kne­že­ve kan­ce­la­ri­je.

U Faktičeskom pridatku se ka­že da je „Por­ta nad­le­žni i za­ko­ni Go­spo­dar Ze­mlje (Sr­bi­je)” i da iz to­ga pro­is­ti­če nje­no pra­vo da po­sta­vlja sa­vet­ni­ke kne­zu” te da Pe­tro­ni­je­vić i Vu­čić ni­su na­ru­ši­li Ustav „što su se po od­red­bi Ca­ra i na so­i­zvo­lje­nje Knja­za i po­ziv ve­će­ga de­la na­ro­da pri­mi­li zva­ni­ja, ko­je Ustav ne za­bra­nju­je, i ko­je ni­ka­ko sa­mo po se­bi ni­je mo­glo bi­ti na šte­tu na­ro­da, ra­di ko­ga je pol­ze Ustav i dat.”

Prav­no tu­ma­če­nje uti­ca­ja Por­te na Kne­že­vi­nu Sr­bi­ju, Pe­tro­ni­je­vić i Zu­ban obra­zla­žu po­zi­va­ju­ći se na 66. član Usta­va u ko­me su na­ve­de­ni uslo­vi pod ko­ji­ma je Por­ta pre­nie­la vlast na srp­skog kne­za i na­re­di­la ve­zi­ru u Be­o­gra­du „da s Knja­zom so­ju­zi si­le svo­je k toč­no­me i stro­go­me iz­vr­ša­va­nju to­ga Usta­va" i iz to­ga su iz­ve­li za­klju­čak da je Por­ta u Sr­bi­ji pr­vi i po­sled­nji su­di­ja. Pe­tro­ni­je­vi­ću i Zu­ba­nu po­seb­no je sme­tao na­ziv vu­či­ćev­ci, ko­ri­šćen po be­o­grad­skim no­vi­na­ma. Sma­tra­li su da se svi usta­vo­bra­ni­te­lji ne mo­gu na­zva­ti tim ime­nom i da svi ko­ji su usta­li u od­bra­nu usta­va tre­ba da se na­zi­va­ju „usta­vov­ci­ma, bu­du­ći da se Usta­va, a ne Vu­či­ća dr­že­ći se, od knja­za odvo­ji­li”.
Avram Petronijević (Tekija, 2/13. septembar 1791. — Carigrad, 10/22. april 1852) bio je poznati državnik, više puta predsednik Vlade i ministar inostranih poslova kneževine Srbije. Sa Tomom Perišićem Vučićem je stajao na čelu Ustavobranitelja protiv kneza Miloša Obrenovića, i bio je jedan od istaknutih organizatora Miletine bune. Bio je predvodnik srpske deputacije koja se nalazila u Carigradu, pri izradi Ustava iz 1838. godine, i najviše se isticao u njenom radu za ograničavanje vladareve vlasti. Kao predvodnik ustavobranitelja ušao je u sukob sa knezom Mihailom i samim tim nije imao drugog izbora sem da pobegne iz zemlje. Vraća se u Srbiju nakon Vučićeve bune koja je bila 1842. godine.

Lazar Zuban (Melenci, 1795 – Beograd, 15. jun 1850) bio je filozof, književnik, političar i prevodilac, član Državnog saveta, kavaljer i jedan od ustavobranitelja.
Iz sadržaja:
  • Protestacija Knjažeski Sovjetnika: Avrama Petronějevića i Tome Vučića Perišića, u početku pobune Knjazu data.
  • Knjažeski Sovjetnika: Avrama Petronějevića i Tome Vučića Perišića, Popečitelja Pravosudja i Prosvješćenija Stefana Stefanovića; Članova Sovjeta Knjažestva Serbije, Lazara Teodorovića, Mate Nenadovića i ........ i Načelnika Garnizonogʺ Voinstva Ilije H. Milutinovića tužba, da je i kakva je buna u Srbiji, data Čestitom Rešid-Paši, Ministru Inostrani Djela blistatelne i previsoke Porte.
  • Odrečenje Članova Appelacionoga Suda: Jefrema Nenadovića, Ěovana Velkovića i Laze Zubana u Kragujevac među buntovnike preselenja.
  • Punomoćěje. Predstavniku Knjažeskomu i Popečitelju Inostrani djela, Kavaljeru, Gospodinu Avramu Petronijeviću; Predsjedatelju Sovjeta Knjažestva Srbskogʺ, General Maioru i Kavaljeru, Gospodaru Jefremu Obrenoviću; i Članu Sovjeta, Polkovniku, Gospodaru Tomi Vučiću Perišiću.
  • Svetlome i Čestitome Sadrazamu Previsoke i Blistatelne Porte Huzref paši, u Carigradu.
  • Objavlenije Žiteljma Varoši Beograda

U poslednjem odeljku pod nazivom "Čestitome Musa-Safeti-Efendiji Kommisaru Visoke Otomanske nam Vladateljstvujuće Porte" navodi se pismo u kome se piše o bezakonju, nepravdama i pretnjama u politici knjaževine Srbije, progonu Srba od strane Miloša. U pitanju je najverovatnije pismo poslato Musa Safeti Efendiji od strane određenih članova skupštine, čija se imena ne pominju jer kako navodi autor "mogli bi kao jarčevi pečeni biti kad bi sadašnje Srbsko Pravitelstvo doznalo". Dalje kaže: "Pa Bog zna hoće li za Srbiju doći to srećno vreme, da se oni mogu sami kazati, no za svedočanstvo jeli ili nije to istinito, može se pitati Musa Efendija ili Porta kojoj ga je Musa podneo". U nastavku autor predlaže da Porta osnuje sudove, jer je Knjazu po ustavu dato pravo da osniva sudove za sve zločine, osim za one koje on počini, jer se o zločinima Knjaza u ustavu ništa ne govori...

Ko je Musa Efendija koji se ovde spominje? Musa Safeti Efendija je u Srbiju doneo sultanov fer­ma­n (Hatišerif) kojim se između ostalog na­re­đu­je na­rod­nim star­e­ši­na­ma:  "da se po pri­vr­že­no­sti va­šoj ne­to­lo­žno po­sta­ra­te u so­gla­si­ju s vi­so­kim Ko­me­sa­rom i če­sti­tim pa­šom be­o­grad­skim sve ono što se go­re za­po­vi­je­da u po­do­ba­telj­ni po­re­dak pri­ve­sti i što god re­če­ni Efen­di­ja bu­de va­ma go­vo­rio po­slu­šaj­te i pri­mi­te jer­bo je ovo ono što vam bu­de ka­zi­vao od mo­je car­ske stra­ne i mo­je su re­či". Ul­ti­ma­tiv­nim to­nom fer­ma­na is­ti­can je Por­tin su­ve­re­ni­tet u Sr­bi­ji i „le­gi­tim­nost” tur­skog upli­ta­nja u srp­ske raz­mi­ri­ce. Za ko­me­sa­ra je od­re­đen Mu­sa Sa­fe­ti Efen­di­ja, član Vi­so­kog sa­ve­ta pra­vo­su­đa, ra­ni­ji def­ter­dar.

*stanje vrlo dobro 4+, stare fleke na prve dve strane. Nema drugih nedostataka.



© 2019 Internet knjižara Antikvarneknjige.com