Knjižara Antikvarne-knjige.com Načini plaćanja
NASLOVNA KNJIŽARA E KNJIGE BLOG NALOG INFO KORPA O NAMA
≡ Prijavi se na Nalog≡ Registracija≡ Besplatna dostava≡ Gde se nalazimo≡ Tražim knjigu≡ Prva izdanja ⚡≡ Bibliofilija ⚡
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobični povezi
Knjige na popustu 10-70%
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
login
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
 Minijaturne knjige
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari

Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Vidi još ...
Geca Kon
Narodna knjiga
Prosveta
Vidi sve ...
Pričte iliti po prostomu Poslovice temže Sentencije iliti Rječenija - Jovan Muškatirović (1807)
Slika knjige
Oblast: Bibliofilski primerci
Opis: Primerak sa potpisom St. Sremca, Budim 1807, tvrdi nakn. + meki povez, stanje: vrlo dobro 4+, str. 168, vrlo retka, vidi slike i opis
Artikal broj: 27963
Zalihe: TRENUTNO NEMA U ZALIHAMA
Izdavač: Slaveno Serbska pečatnja Kralj. Univers. Ugarskog
Autor: Jovan Muškatirović
Težina: 0.2 kg
0 din  |  €0.00
url

Knjigu trenutno nemamo u zalihama
url

Dodaj na Listu ≡

Primerak iz biblioteke i sa potpisom slavnog pisca Stevana Sremca (na omotu i na naslovnoj strani).

Pričte iliti po prostomu poslovice, prva štampana zbirka poslovica i narodnih umotvorina kod nas. Vtoroje i umnoženo izdanije : Drugo dopunjeno izdanje (1. izd. Beč 1787, 116 str; 2. izd. Budim 1807, 168. str.).

Jovan Muškatirović (Senta, 1743 — Pešta, 1809) bio je srpski književnik, advokat, prosvetitelj, pobornik racionalizma. Rođen je u Senti 1743. godine. Studije prava je u Pešti završio 1773. godine kada je postao prvi advokat među Srbima. Jedno vreme zastupao je i srpske fruškogorske manastire. Bio je senator u skupštini grada Pešte. Bio je racionalista i kritičar crkvenih ustanova, prvi sakupljač narodnih umotvorina među pravoslavnim Srbima, istoričar i privredni pisac. Prijateljevao je sa pesnikom Lukijanom Mušickim, Dositejem Obradovićem, čiji je prvi sledbenik bio, i Atanasijem Dimitrijevićem Sekerešom, cenzorom srpskih knjiga u Beču. Najpoznatija dela su mu "Pričte iliti po prostomu poslovice" i istorijski spis "Čerte serbskog života u Ungariji". Ovo delo o životu Srba u Ugarskoj je najverovatnije bilo napisano kao istorijski uvod u advokatsku odbranu srpskih privilegija kod vlasti u Beču. Do danas je ostao sačuvan samo fragmenat Čerta, i to onaj koji je objavljen u Srpskom letopisu 1844. godine (strane 68-82).

Jovan Muškatirović je sakupljao poslovice, kako one knjiškog porekla, tako i one srpske izvorne. Podstaknut Dositejem, on se odlučio da svoju zbirku poslovica objavi. Godine 1786. u Beču je izašla knjiga Pritče iliti po prostomu poslovice, timže sentencije iliti ričenija, jer poslovice, kako urednik izdanja kaže: Na našem serbskom jeziku ešte niko nije sovokupio, a ešte manje njih na štampu izdao. 1807. godine štampao je drugo dopunjeno izdanje. Pritče sadrže veliki broj poslovica, kako izvornih srpskih, tako i prevedenih sa raznih jezika. Takođe ima i izreka antičkih mudraca, kao i onih biblijskog porekla. naravno, srpske narodne izreke daju najviše vrednosti ovoj knjizi.

Muškatirovićevim delom se koristio i Vuk Karadžić kad je objavljivao svoje izdanje poslovica pedesetak godina kasnije, što izričito i navodi na jednom mjestu: Iz poslovica koje je pokojni Jovan Muškatirović skupio i izdao (...) uzeo sam one za koje sam slušao da se i po narodu govore, i za koje niko ne može reći da su sramotne. Ovo poslednje govori jer se u Muškatirevićevoj zbirci nalaze i neke poslovice lascivnog karaktera.

Od izreka iz Pritča mnoge su i do danas poznate u narodu: Baba babi grebla lan, da joj zaman prođe dan, Koga su zmije ujedale, i guštera se boji, Ko traži veće, izgubi i ono iz vreće, Ko pre devojci, onoga je devojka, Dobar glas daleko ide, a zao jošt dalje itd.

Kao advokat: O Muškatirevićevom dobrom snalaženju u advokatskom pozivu svedoči nekoliko dokumenata iz tog doba, kao i stihovi Aleksija Vezilića: Dobrodetelj jest tebe svetu javila, /u mađarski konzilijum hvalno dovela... /Muškatirovič Jovan v pravah iskusen /mnogimi vjetri pognan ostal nevrežden. /Jako stjena vavilonska stoit nestrjasni /ne boitsja vjetra vsaka n dobrovjestni . Ostalo je zabeleženo i to da se on zalagao za prava Srba u Ugarskoj, i uopšte da je bio veliki rodoljub, a njegovo ime se često sreće i u ''prenumerantima'' ondašnjih srpskih knjiga.

Jovan Muškatirović je umro 14. jula 1809. godine u Pešti, gde je i sahranjen kod saborne srpske pravoslavne crkve.


© 2019 Internet knjižara Antikvarneknjige.com