Hranilište iliti Amajlija za mladež srbsku - Georgije Zaharijadis (1837)

O knjizi

Knjigu "Хранилище илити Амаилїа за младеж Србску" Georgije Zaharijadis je izdao u Beču 1837. godine „доброхотньимъ и родолюбивимъ споможеніемъ Сербωвъ и філосербωвъ“. U predgovoru knjige autor najpre navodi svoje zasluge na polju srpskoslovenske književnosti. Potom nabraja svoje „usluge knezu Milošu“: na Božić 1825. godine prevodio je jedno pismo sa grčkog na srpski poslato iz Moreje knezu Milošu; prevodio je srpske molbe sa srpskog na grčki jezik koje su dodate uz Akermansku konvenciju. Usledili su redovi o njegovom radu na građanskom zakoniku. U predgovoru knjige objavljena su i tri pisma koje je Knez Miloš poslao Zaharijadisu. U nastavku pregovora autor otkriva da je još u vreme Prvog srpskog ustanka pomagao Srbima. Po preporuci mitropolita Leontija i Petra Ička pisao je 1804. godine „molebno pismo“ koje su ondašnje srpske starešine uputile sultanu. Preveo je dva pisma sa grčkog na srpski koje je voždu Karađorđu i „celom narodu srpskom“ uputio knez Muruzi 1806. godine. Zaharijadis je tu štampao još neka pisma upućena njemu, "pravdajući" predgovor rečima:

"Budući da danas jesmo, a sutra nismo; jer danas čovek, a sutra crna zemlja: zato ne izostavljam prilikom ovom i sledujuća pisanija, koja sam od Visoke Vlasti polučio, ovde priložiti, večnoga radi spomena. I eto."

Glavni deo knjige sastoji se od "razgovora" na temu: O blagodarnosti roditeljima i blagodeteljima, O promislu Božijem, Čuvanju zdravlja, Blagonaravju, dok se na kraju nalaze Zagonetke Pitagore filosofa i pogovor u formi odgovora "na primječanija Gospodina E. Ivanoviča sverhu Slavenske Grammatike Georgija Zaharijadisa..."

Pretplatnici i tiraž knjige

Na svršetku knjige štampan je spisak prenumeranta (pretplatnika), među kojima se izdvajaju imena: Dimitrije Frušić, srpski lekar iz Trsta, mladi G. Miloš Jevrema Obrenović, G. Petar Jovanović pravoslavni Arhiepiskop Beogradski i Mitropolit cele Srbije, G. Sarra supruga G. Grigoria Vozarovića knjigovesca i knjigoprodavca, i drugi. Kada se prebroje pretplatnici i koji je koliko knjiga kupio, dolazimo do broja da je ova knjiga štampana u samo 217 primeraka.

O autoru

U predgovoru svoje Slavenske gramatike Georgije Zaharijadis je zapisao da se rodio u gradu Tirnavosu „3 časa od Larise u predelu Tesalije…26ga julia, leta 1778“. Njegov otac Cisis je bio sveštenik. Po smrti supruge otac se zakaluđerio u manastiru Svete trojice na Olimpu i dobio monaško ime Zaharias. Potom je postao paroh u tesalijskom gradiću Caricani i dodato mu je, uz Zaharias, ime Papas. Ovo je bio razlog zašto se njegov sin Georgije ponekad potpisivao i kao Papa Zaharije. U izvorima i literaturi Georgije Zaharijadis pojavljuje se i pod imenom Đorđe Zaharijević. Pohađao je najpre školu u Trikali, a potom u Tirnavosu. U Tirnavosu ga je podučavao Joanis Ikonomu (poznat i kao Joanis Pezaros). Po okončanju školovanja napustio je svoju otadžbinu, koja je još bila pod osmanskom vlašću, i preselio se u Zemun koji je u drugoj polovini XVIII veka bio privlačna tačka za brojne iseljenike sa Balkana pod osmanskom vlašću, naročito za pravoslavne Srbe i Grke. 

Zemunski Grci su osnovali 1794. godine sopstvenu opštinsku školu, koja je u duhu onoga vremena nazvana Ελληνομουσεiον „Helenski hram Muza“. Škola je bila ugledna i na dobrom glasu pa su je, pored zemunske, pohađala i grčka deca i deca iz „otmenijih“ srpskih kuća južno od Save i Dunava. Ovu školu su pohađali Sima Milutinović Sarajlija, Ilija Garašanin, Đorđe Protić… Georgije Zaharijadis je u ovoj školi „od 15ga junija, leta 1799… Gramatiku jelinsku i filologiju predavao“. 1811. godine postao je direktor škole i imao veliku čast da učestvuje u prijemu austrijskog cara i carice.”

Georgije Zaharijadis je bio srpski zet. Bio je oženjen Katarinom, rođenom Mihailović, sa kojom je imao četvoro dece. U kući Zaharijadisa se govorio i srpski jezik. Preko supruge Katarine bio je u rodbinskoj vezi sa knjižarom Gligorijem Vozarovićem. Godine 1824. Georgije Zaharijadis je prešao u Šabac za učitelja. Tamo je ostao do 1829. godine, kada se preselio u Beograd. Od oktobra 1835. do 1840. godine, punih pet godina, radio je kao učitelj u grčkoj školi u Beču. Georgije Zaharijadis je umro 1850. godine, kako se navodi u literaturi pisanoj na srpskom jeziku.

Detaljnije o piscu ove knjige i piscu prvog srpsko-grčkog rečnika (1803), pročitajte u posebnom tekstu: Grk Georgije Zaharijadis, nesuđeni srpski zakonopisac.