Vuk Stefanovic Karadzic je godine 1818. izdao svoj Srpski rjecnik, istolkovan njemackim i latinskim rijecima. Godine 1852 izdao je drugo dopunjeno izdanje svog Rjecnika. Kao sto mozete procitati u nastavku, ovaj Nemacko-srpski recnik bio je namenjen, usled velike potraznje, kao prirucnik ili dodatak velikom Vukovom Srpskom rjecniku istumacenom njemackijem i latinskijem rijecima. Pet godina kasnije, 1877, objavljeno je i drugo izdanje ove knjige. U uvodu ovog Nemacko-srpskog recnika, koji je napisao Franc Miklosic, kaze se, pored ostalog sledece:
Gradja
za nemacko-srpski recnik pronadjena je u knjizevnoj zaostavstini Vuka
Stefanovica Karadzica. Pronadjena gradja sastojala se od pojedinacnih
papirica na kojima su ispisane reci sadrzane u drugom izdanju
Srpsko-nemacko-latinskog recnika, sa izostavljenim latinskim prevodom,
gramatickom, kao i cesto opsirnim objasnjenjima.
Komisija
za izdavanje Vukove knjizevne zaostavstine, polazeci od stava da se
delo ne izgubi, i trudeci se da se iz knjige izbace neki bez potrebe
iskovani izrazi, narucila mi je da pronadjeni materijal preradim u
knjigu.
Ogranicen u svom slobodnom vremenu
sluzbenim obavezama i drugim studijama, mogao sam da uredim samo jedan
njen manji deo i bio sam primoran da veci deo uredjuju drugi, zadrzavajuci
sebi neophodnu kontrolu nad tim radom. Mojoj paznji izmaklo je samo
nekoliko izraza kojima je nekriticki zar jednog saradnika nameravao da
obogati ovo delo. Moja teznja ka savrsenosti dovela je i do unosenja
novih reci ciji nemacki prevod nije mogao da se nadje u osnovnom Vukovom Recniku. Iz recenog proizilazi da, strogo govoreci, ovaj Recnik nije samostalno delo, vec prirucnik za Srpsko-nemacko-latinski recnik koji mnogi traze. Wien
: Im Verlage der Witwe Anna Karadschitsch, 1872 (Wien : Druck von
Leopold Sommer & Comp.) Na kraju knjige nalazi se izvestaj o
narodnim prilozima za izdavanje Vukovih dela, kao i spisak
prenumeranata.
|
