NA ODMORU SMO DO 5.AVG. SLANJE I PREUZIMANJE KNJIGA OD 6. AVGUSTA

Pad Dubrovnika I-II - Knez Lujo Vojnović (lični primerci autora sa potpisima) 1908

Oblast: Bibliofilski primerci

Artikal: 34405 : Tezina: 1.55 kg

Zalihe: 0 u zalihama

Izdavač: Piščevo izdanje

Autor: Lujo Vojnović

Opis: Lični primerci Luja Vojnovića sa potpisima na obe knjige, knjige I-II, 1. izdanje, Zagreb 1908, tvrdi orig. + meki orig. povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 413+karta+452, latinica

0 RSD

Dodaj na listu

"Pad Dubrovnika" poznato je kapitalno delo Kneza Luja Vojnovića. Primerci ponuđeni na ovoj stranici bili su lično vlasništvo Luja Vojnovića, o čemu svedoče zapisi sa potpisom na predlistu obe knjige: "Moj egzemplar, L.Vojnović". Polukožni povezi su takođe originalni a izradio ih je za autora Ludwig Rost, knjigovezac iz Praga. Rikne obe knjige su svojevremeno reparirane.

Lujo Vojnović (Split, 15. april 1864 – Zagreb, 18. april 1951) bio je srpski pravnik, advokat, istoričar, diplomata, senator i pisac iz stare srpske plemićke porodice Vojnovića. Poznati pisac ivo Vojnović rođeni mu je brat. Lujo Vojnović poreklom je iz srpske pravoslavne porodice venecijanskih knezova (conte veneto) Vojnovića, koja se oko 1690. iz Popovog Polja preselila u Herceg Novi. Mletačka republika 1771. i Habzburška monarhija 1815, potvrdile su pravo korišćenja porodičnog grba srednjovekovnih Vojinovića i korišćenje titule užičkih knezova, jer je Užice bilo sedište srednjovekovnih Vojinovića.

Lujo je bio dubrovački advokat i čovek "sa dva srpska dvora". Godine 1896. dr Lujo Vojnović, "Srbin katoličke vere iz Dubrovnika", postaje sekretar crnogorskog kneza Nikole a zatim ministar pravde Knjaževine Crne Gore, opunomoćeni poslanik Crne Gore u Vatikanu (1901-1903). Za sjajno napisanu knjigu o Dubrovniku i turskom carstvu, 1900. godine je izabran za člana francuskog, elitnog "Društva za istoriju diplomatije". Od 1904. do 1906. godine bio je on guverner (učitelj i vaspitač) kraljevića Aleksandra Karađorđevića u Beogradu, na dvoru Petra I Karađorđevića. Između 1907. i 1911. godine u Bugarskoj je pripremao teren za srpsko-bugarski sporazum. U Crnu Goru se vraća 1912, kao šef kabineta kralja Nikole. Od 1913. do 1914. godine delegat je Crne Gore na Londonskoj konferenciji gde potpisuje mir sa Turskom, 28. maja 1913. godine. Od 1915. do 1920. bio je u diplomatskoj službi Kraljevine Srbije U Rimu i Parizu.

Njegova značajna istorijska dela su: "Dubrovnik i Osmansko carstvo" (Beograd, 1898), "Pad Dubrovnika (1797-1815)" (Zagreb, 1908), "Histoire de Dalmatie" (Paris 1934), "La Dalmatie, L'Italie et L'unite Yougoslave (1797-1917)" ( Geneve-Bale-Lyon 1917). Preminuo je u Zagrebu 1951. u 88. godini.