Mistika i mistifikatori - Velibor Gligorić (1930)

Dimitrije Mitrinović, fakir, mag, čarobnjak, čudotvorac. Mitrinovićeva ličnost opisuje se u širokoj skali odrednica – pesnik, šarlatan, mangup-guru, špijun, plejboj, mistagog, revolucionar, prorok, okultista. Matoš i Krleža su prema njemu bili cinični, Crnjanski i Andrić, kojima je kao urednik sarajevske "Bosanske vile" objavio prve pesme – blagonakloni. Njegov značaj sigurno ne treba precenjivati, ali isto tako je sigurno da nije zaslužio ni apsolutni egzorcir iz istorije ovdašnje kulture.  Poreklom iz Donjih Poplata u Hercegovini, pohađao je mostarsku gimnaziju u razredu sa Bogdanom Žerajićem, budućim atentatorom na austrijskog poglavara BiH.  Mitrinović je u Velikoj Britaniji postao okultista velikog formata. Pol Selver o njemu piše kao o čoveku "obrijane glave, crnpuraste kože i hipnotičkog pogleda".  P. Palavestra je o njemu napisao  “Sve, što je Mitrinović mislio i pisao, savršeno je identiĉno s temeljnim tezama masonstva”.

O Mitrinoviću, autor ove knjižice, Velibor Gligorić, piše sledeće: "Deset godina ta sekta mistika stvarala je legendu oko imena Dimitrija Martinovića. Veliki londonski mag čije je mesijanstvo imalo da izvrši ogroman stihiski preporod našeg duhovnog života, proveo je najkritičnije posleratne godine u tumačenju svetih indijskih knjiga zaludnim londonskim babama koje su u maglovite dane doživljavale razne religiozne metamorfoze. Mitrinović se prikazao našim jurodivcima  kao neko misteriozno, nadzemaljsko biće, kao balkanska sfinga sa ogromnim rezervoarima mističnih snaga... Mita, hercegovački fakir, zakopao se živ u grob i posle desetogodišnjeg ćutanja pojavio se kao slovenski mesija..."