A. Giljferding – Dela I: Istorija Srba i Bugara, Ćirilo i Metodije, Istorija Čeha 1868 (ruski)

Sadržaj: 1. Istorija Srba i Bugara, deo prvi (str. 1-174); Istorija Srba i Bugara, deo drugi (str. 175-296); 2. O Ćirilu i Metodiju (str. 297-340); 3. Istorija Čeha (str. 341-412); 4. Index (Lična imena - Imena plemena i mesta). Ono što treba posebno istaći je da na kraju istorije Srba i Bugara Giljferding daje nazive slovenskih/srpskih sela u Grčkoj, po oblastima.

Aleksandar Giljferding (Varšava, 14. jul 1831. — Kargopolj, 2. jul 1872) bio je ruski istoričar, etnograf, lingvista i diplomata, putopisac, ruski konzul u Bosni i činovnik u Ministarstvu inostranih dela Rusije.. Bio je zagovornik ideja o jednom slovenskom jeziku i jednoj azbuci. Godine 1854. objavio je knjigu: Pisma o istoriji Srba i Bugara. Godinu dana kasnije objavio je Istoriju baltičkih Slovena. Bio je po opredeljenju veliki slavenofil. 1856. godine postavljen je za ruskog konzula u Bosni, koju je čitavu proputovao. Preporuku za istraživanje pravoslavnih srpskih starina napisao mu je 1856. godine patrijarh Rajačić u Karlovcima. Po povratku u Petrograd postao je funkcioner ministarstva inostranih poslova. Na putu za Bosnu obilazio je manastire na Kosovu i usput je pokupovao mnogo dokumenata o srpskoj istoriji književnosti. Po povratku iz Bosne, objavio je putopis Putovanje po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji (1859), pun značajnih informacija i dotada nepoznatih istorijskih podataka. Posle putopisa objavio je 1860. studiju Slovenski narodi u Austriji i Turskoj, a 1862. godine objavio je delo o Ćirilu i Metodiju. Svoje stavove o razvoju Hrvata je izdao u studiji „Istorijsko pravo hrvatskog naroda“. U Srbiji su ga podržavali uglavnom protivnici Vukove reforme. Vukovu reformu jezika i pisma smatrao je pobedom zapadnjaštva i latinice. Izabran je 13. januara 1857. godine za korespodentnog člana Društva srpske slovesnosti u Beogradu. 

Njegova Istorija Srba i Bugara bavi se periodom do 11. veka. Prvo je izdana pod imenom Pisma o istoriji Srba i Bugara (1854), a kasnije pod imenom Istorija Srba i Bugara (1868). Obe su izašle za života pisca.

* Manja podvlačenja i beleške olovkom koja potiču iz 19. veka. Beleške nekom mogu biti korisne, pa ih nismo brisali.