Pesme Vojislava Ilića (1889)

Iako je pisao kratko vreme, svega petnaestak godina, Vojislav Ilić ostavio je obimno i raznovrsno delo. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892), kojima treba dodati veliki broj pesama rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu.

Navodi se da je "1887, pesnik sredio i naštampao zbirku svoga pevanja, ali je izdanje, tehnički neugledno, odmah uništio. Stoga za pravo izdanje treba smatrati uglednu zbirku koja je 1889. godine izišla u Beogradu pod imenom  P e s m e   V o j i s l a v a   J.   I l i ć a." Sličnu informaciju nalazimo i u predgovoru ovog izdanja iz 1889, gde izdavač P. P. Zorić kaže da je u oskudici knjižara-izdavača prihvatio da štampa Vojislavljeve pesme, kao i da je sam pesnik pokušao da štampa knjigu "ali izdanje beše tako, da ga ni sam Vojislav ne htede priznati..."

Vojislav Ilić (Beograd, 14. april 1862 — Beograd, 21. januar 1894) je bio srpski pesnik. Rođen je u Beogradu kao sin pesnika Jovana Ilića, imao je tri brata među kojima je i književnik Dragutin Ilić. Bio je bolešljiv od detinjstva i slabo je mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika i pesnika. Tu je upoznao Đuru Jakšića, te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri, Tijanom.

Učestvovao je kao dobrovoljac u bugarskom ratu 1885. godine, kada je zajedno sa Branislavom Nušićem bio u Jagodini. Godine 1887. stupio je u službu kao korektor Državne Štamparije, a 1892. namešten je za učitelja u srpskoj školi u Turn Severinu. Iste godine postao je pisar ministarstva unutrašnjih dela, a 1893. vicekonzul u Prištini, po njegovoj želji da ide na Kosovo. Međutim, njegovo slabo zdravlje ga primorava da se vrati u Beograd gde je uskoro i umro.