Pesme Vojislava Ilića (1889)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 6633 : Tezina: 0.35 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Državna štamparija
Autor: Vojislav Ilić
Opis: 1. izdanje, Beograd 1889, tvrdi orig. polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 228+III, autorova slika, ćirilica, veoma retka, vidi slike i opis
0 RSD
Iako je pisao kratko vreme, svega petnaestak godina, Vojislav Ilić ostavio je obimno i
raznovrsno delo. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889,
1892), kojima treba dodati veliki broj pesama rasutih po časopisima i
zaostalih u rukopisu.
Navodi se da je "1887, pesnik sredio i naštampao zbirku svoga pevanja, ali je izdanje, tehnički neugledno, odmah uništio. Stoga za pravo izdanje treba smatrati uglednu zbirku koja je 1889. godine izišla u Beogradu pod imenom P e s m e V o j i s l a v a J. I l i ć a." Sličnu informaciju nalazimo i u predgovoru ovog izdanja iz 1889, gde izdavač P. P. Zorić kaže da je u oskudici knjižara-izdavača prihvatio da štampa Vojislavljeve pesme, kao i da je sam pesnik pokušao da štampa knjigu "ali izdanje beše tako, da ga ni sam Vojislav ne htede priznati..."
Vojislav Ilić (Beograd, 14. april 1862 — Beograd, 21. januar 1894) je bio srpski pesnik. Rođen je u Beogradu kao sin pesnika Jovana Ilića, imao je tri brata među kojima je i književnik Dragutin Ilić. Bio je bolešljiv od detinjstva i slabo je mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika i pesnika. Tu je upoznao Đuru Jakšića, te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri, Tijanom.
Učestvovao je kao dobrovoljac u bugarskom ratu 1885. godine, kada je zajedno sa Branislavom Nušićem bio u Jagodini. Godine 1887. stupio je u službu kao korektor Državne Štamparije, a 1892. namešten je za učitelja u srpskoj školi u Turn Severinu. Iste godine postao je pisar ministarstva unutrašnjih dela, a 1893. vicekonzul u Prištini, po njegovoj želji da ide na Kosovo. Međutim, njegovo slabo zdravlje ga primorava da se vrati u Beograd gde je uskoro i umro.
Navodi se da je "1887, pesnik sredio i naštampao zbirku svoga pevanja, ali je izdanje, tehnički neugledno, odmah uništio. Stoga za pravo izdanje treba smatrati uglednu zbirku koja je 1889. godine izišla u Beogradu pod imenom P e s m e V o j i s l a v a J. I l i ć a." Sličnu informaciju nalazimo i u predgovoru ovog izdanja iz 1889, gde izdavač P. P. Zorić kaže da je u oskudici knjižara-izdavača prihvatio da štampa Vojislavljeve pesme, kao i da je sam pesnik pokušao da štampa knjigu "ali izdanje beše tako, da ga ni sam Vojislav ne htede priznati..."
Vojislav Ilić (Beograd, 14. april 1862 — Beograd, 21. januar 1894) je bio srpski pesnik. Rođen je u Beogradu kao sin pesnika Jovana Ilića, imao je tri brata među kojima je i književnik Dragutin Ilić. Bio je bolešljiv od detinjstva i slabo je mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika i pesnika. Tu je upoznao Đuru Jakšića, te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri, Tijanom.
Učestvovao je kao dobrovoljac u bugarskom ratu 1885. godine, kada je zajedno sa Branislavom Nušićem bio u Jagodini. Godine 1887. stupio je u službu kao korektor Državne Štamparije, a 1892. namešten je za učitelja u srpskoj školi u Turn Severinu. Iste godine postao je pisar ministarstva unutrašnjih dela, a 1893. vicekonzul u Prištini, po njegovoj želji da ide na Kosovo. Međutim, njegovo slabo zdravlje ga primorava da se vrati u Beograd gde je uskoro i umro.