|
|
| Aleksandar Rankovic je znao da su mu preostala svega dva saveznika: istina, koja - kako je
sam zabelezio - nikada nije bila trajno porazena, i istorija, koja objektivno
samerava proslost i u koju svako ulazi sa svojim bremenom. Sabrane u ovoj knjizi izvorne beleske Aleksandra Rankovica - trideset i pet
godina posle Brionskog plenuma - izlaze pred sud javnosti i istorije. Time se,
bar delimicno, ispravlja nepravda prema coveku kome je proganjanom i optuzivanom
bilo uskraceno pravo na iznosenje istine.
|
|
