Ovde imamo u ponudi prvo i drugo izdanje memoara princa Đorđa Karađorđevića, oba povezana u polukožni povez. Oba primerka sadrže svojeručne posvete istoj osobi. Prvo izdanje (1969) sadrži posvetu princa Đorđa, dok drugo izdanje iz 1988 (Đorđe je tada već preminuo) sadrži posvetu Đorđeve supruge Radmile Karađorđević.
Đorđe Karađorđević (Cetinje, 27. avgust/8. septembar 1887 — Beograd, 17. oktobar 1972) je bio prvi sin kralja Petra I i Zorke, kćeri crnogorskog kralja Nikole I. Dobio je ime prema svome pradedi — Crnom Đorđu (Karađorđu), osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka.
Na njega je imao neukrotivu i neobuzdanu narav. Često je išao na Adu u
ribarenje sa svojim profesorom matematike i velikim prijateljem Mikom Alasom. Njegova preka narav dovodi ga u mnoge neprilike, bio je u neprijateljstvu sa Pašićem, Apisom i oficirom Petrom Živkovićem. Za razliku od njega, Petrov mlađi sin Aleksandar imao je mnogo više diplomatskog duha i taktike i bio je Pašićev miljenik. Navodne incidente princa Đorđa pominje u svojim memoarima i crnorukaš Velimir Vemić, koji takođe navodi da je odluku o Aleksandru kao prestolonasledniku kralju Petru saopštio Apis.
Prema zvaničnoj verziji, jedan događaj bio je preloman za Đorđev život — smrt njegovog posilnog
(tj. poslužitelja) Kolakovića. Jednom u besu prestolonaslednik Đorđe ga
je udario jako nogom u stomak, od bolova i povreda sluga je posle
nekoliko dana umro. Ovaj događaj izazvao je veliku buru u srpskoj, a
naročito u Austrougarskoj štampi, pa je zbog svega toga i svoje griže
savesti dobrovoljno ponudio abdikaciju 14/27. marta 1909. godine. Novi prestolonaslednik postao je Aleksandar koji tada dolazi iz Petrograda...
|
