Priča o sedmoro obešenih - Leonid Andrejev

„Priča o sedmoro obešenih“ (1908) je najpoznatije delo Leonida Andrejeva. Andrejev nam u ovoj priči dočarava noć pred smrt terorista, ubica, ministara, mladih revolucionara. Saznanje o neizbežnoj smrti povezuje jednog ministra, seljaka, mladog revolucionara, isto tako ih čini različitim. Andrejev postavlja pitanje da li je strašnija sama smrt ili čovekovo saznanje o njoj. Blaženstvo neznanja, ili drsko narušavanje tajne budućnosti kruniše rečenicom: «Ničemu živom, ni čoveku ni zveri nije dato da zna dan i sat svoje smrti». Jednim pomalo čudnim osmehom Leonid ruši državne institucije, a jednim trenutkom straha ponovo ih gradi. Pitanja egzistencije, vere, razuma, uopšte čovekovog bića utkana su u samo jednoj noći pred smrt (prizvanoj ili namenjenoj).