|
Arhitektura
Bibliofilski primerci
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari
|
|
|
 |
 |
|
| Ne propusti dan - Sol Belou
“Ne propusti dan” nobelovca Sola Beloua
smatra se jednim od najvećih dela XX veka. Njegov četvrti roman
napisan je pedesetih godina prošlog veka u vreme formiranja srednje
klase u Americi.
Priča prati dan u životu Vilhelma
Adlera, propalog glumca u njegovim čertrdesetim. Vilhelm je nezaposlen,
bez novca, rastavljen od žene, koja odbija da mu da razvod, otuđen od
dece i oca. Takođe je zaglavljen u svojoj nezrelosti i nedostaku uvida
o tome šta ga je dovelo do propasti. U “Ne propusti dan” Vilhelm
doživljava dan obračunavanja jer je prisiljen da preispita svoj život i
konačno prihvati sopstveno breme.
|
|
|
|
|
| Constitution du Royaume de Serbie 1888 / Ustav Kraljevine Srbije
Ustav Srbije iz 1888. godine je bio četvrti po redu ustav Srbije
koji je bio na snazi od 1889. do 1894. Usvojila ga je Velika narodna
skupština, na zasedanju 22. decembra 1888. po julijanskom kalendaru.
Slobodan Jovanović navodi da se nakon rata sa Bugarskom „promena ustava u slobodoumnom duhu nije dala izbeći“. Kao neposredni povod za abdikaciju i promenu ustava, Stojan Novaković navodi razvod kralja od kraljice Natalije i njegovu aferu sa Artemizom Hristićkom.
Kralj Milan je smatrao da je ustav samo privremeno rešenje, da je previše slobodouman i da će se pre ili kasnije ponovo pojaviti želja za „samoodrživom kraljevskom vlašću“.
Sa Ustavom iz 1888. Srbija je postala građanska, ustavna, parlamentarna monarhija. Ustav je
posmatran kroz prizmu dogovora kralja i radikala. Kraljev poraz je bilo
uvođenje parlamentarizma a poraz radikala uvođenje izbornog cenza,
kvalifikovanih poslanika, Državnog saveta, stajaće vojske te uporedno
postojanje lokalne samouprave i državnih činovnika. Opšta mana ustava je
bila što je bio namenjen jednoj razvijenijoj građanskoj sredini no što
je bila srpska u to vreme.
|
|
|
|
|
 |
|
