NASLOVNA KNJIZARA E-KNJIGE BLOG NALOG INFO KORPA O NAMA
≡ Prijavi se na Nalog≡ Registracija≡ Besplatna dostava≡ Gde se nalazimo≡ Prva izdanja ⚡≡ Bibliofilija ⚡
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobicni povezi
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
login
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari

Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Vidi sve ...
Geca Kon
Narodna knjiga
Prosveta
Vidi sve ...
Knjižara > Bibliofilski primerci
Pesme Branka Radičevića (1873) sa posvetom Davidu Konjoviću + uramljen potpis Davida Konjovića
Slika knjige Artikal: 12004. Opis: Uramlj. potpis i knjiga, Pančevo 1873, tvrdi nakn. polukožni povez, stanje skoro odlično, str. 348, ćirilica, vidi slike i detalj. opis
Zalihe: 1 u zalihama, Težina: 1.0 kg | Pomoć
Izdavač: Knjižara Velimira Valožića, Autor: Branko Radičević
  47,199 din.  |  €399.99

Poruci pouzecem
url
ZBOG GODISNJEG ODMORA SVE PORUDZBINE CE BITI POSLATE 4. OKTOBRA!

Ponuda na ovoj stranici sastoji se od dva sledeća predmeta. Prvi je knjiga, pesme Branka Radičevića iz 1873. godine, koja na predlistu sadrži posvetu "dede Nikole Zagorca svom praunuku Davidu Konjoviću, učeniku III. gim. razreda, na novo leto 1878". Na naslovnoj strani nalazi se i pečat Davida Konjovića, "Konjović", ćirilicom. Knjiga je prekoričena u polukožni povez.

Drugi predmet je uramljeni potpis Davida Konjovića (1865-1925): Konjović David, i ispod opet, David Konjović. David se potpisao na poleđini originalnog poveza knjige, koji je do naših dana stigao skoro pa uništen, tako da smo sa njega uspeli da spasemo platno sa potpisom, uramimo ga i tako zaštitimo.

David Konjović II (1865-1925), bio je otac poznatog srpskog slikara Milana Konjovića. O njemu i porodici Konjović čitajte u nastavku.

Konjovići iz Sombora

Ova somborska porodica, kojoj je David pripadao, skoro tri veka predstavljala je duhovnu, kulturnu, privrednu, političku i intelektualnu elitu Sombora.

David Konjović I (1786-1849)

Iz porodice Konjović potekli su brojni ugledni članovi somborskog javnog i kulturnog života. David Konjović I (1786-1849), sin Avrama Konjovića, senator i glavni sudija (gradonačelnik) slobodnog i kraljevskog grada Sombora, jedan od osnivača Srpske čitaonice 1845. g. i član Privremenog odbora okružja bačkog u revoluciji 1848/49. godine. David Konjović je napisao i u Budimu, 1810. godine, štampao „Odu visokoučenomu gospodinu Avramu blagorodnomu ot Mrazovič“.

Antonije Konjović (1827-1870)

Njegov sin Antonije Konjović (1827-1870) bio je gradonačelnik Sombora od 1867. do 1870. godine i jedan je od osnivača Srpske čitaonice 1845. godine. Nalazio se i među pokretačima rada Gradske biblioteke 1859. godine, a bio je poslanik somborskih Srba na Srpskom crkveno-narodnom saboru u Sremskim Karlovcima, istaknut član Srpske narodne slobodoumne stranke Svetozara Miletića i poslanik Somboraca u ugarskom Državnom saboru.

Justin Konjović (1836-1896)

Mlađi sin Davida Konjovića I, Justin Konjović (1836-1896), jedan je od najuticajnijih srpskih političkih prvaka somborskih Srba tokom druge polovine 19. veka. Po struci inženjer, posedovao je 250 jutara zemlje, a na posedu je imao i svoj kaštel. Bio je član uprave somborskog Srpskog dobrovoljnog pozorišnog društva, osnivač je i predsednik Somborske srpske pevačke družine, u dva navrata bio je predsednik Srpske čitaonice, te predsednik odbora za izgradnju njene današnje zgrade 1882. godine. Bio je i poslanik srpskog Narodno-crkvenog sabora u Sremskim Karlovcima 1885. g. i jedan od pokretača somborskog lista „Srpski glasnik“. Otac je Davida Konjovića i deda slikara Milana Konjovića.

David Konjović II (1865-1925)

Justinov sin David Konjović (1865-1925) bio je somborski poslanik u ugarskom Državnom saboru, član Mesnog narodnog veća Srba i Bunjevaca u novembru 1918. g. i predsednik Srpske čitaonice, predsednik Okružnog suda i kraljevski javni beležnik u Somboru. David je sa Verom Vukičević imao tri sina; oficira Justina, advokata Fedora i slikara evropskog ugleda Milana. God. 1912. David je podigao Konjovićevu palatu u kojoj je nakon povratka iz Pariza, pa sve do smrti,  živeo i njegov sin Milan.

Sin Davida J. Konjovića, a unuk Justinov je znameniti somborski, vojvođanski i srpski slikar, akademik Milan Konjović (1898-1993), čija je galerija u Somboru danas, uz Narodno pozorište, najposećenija gradska ustanova kulture. Milan Konjović studirao je u Pragu i Beču, a živeo u Parizu od 1924. do 1932. Svojim opusom od 6.000 radova pripada vrhu srpske likovne umetnosti. Milan je gradu Somboru ostavio 1.084 svoje slike. Za svog oca Davida Milan Konjović je govorio da je bio njegov pravi i jedini mecena. Iako nije uvek razumeo to što sin radi, David ga je uvek podržavao. Rano ga je izgubio, već 1925. je umro, ali je otac ostao vrlo upečatljiva ličnost u Konjovićevom životu. U jednom pismu koje mu je poslao u Prag 1920. godine otac ga naziva Miškica, i ne samo u tom, već i u drugim pismima otac je zabrinut za svoga sina u velikom svetu.
Posvetu na predlistu knjige, trinaestogodišnjem Davidu, učinio je njegov pradeda po ženskoj liniji, Nikola Zagorac. Uramljeni Davidov potpis možemo smestiti u isti period, 1878-1880, kada je David imao 13-15 godina.