Pavle i Virginija - Žak-Anri Bernarden de Sen-Pjer, prev. Dimitrije K. Kritić (1926)

Žak-Anri Bernarden de Sen-Pjer (fr. Jacques-Henri Bernardin de Saint-Pierre; 1737-1814) bio je francuski pisac i botaničar. Bernardenov talenat je najvidljiviji u njegovom delu “Pol i Vižinija” (Pariz, 1787). Bernardenovo remek-delo, “kojem bi bilo teško pronaći pandan u nekog drugoj književnosti”, predstavlja dve ljupke mlade osobe, i slika ljudsku strast u svom njenom cvatu i žaru. “Gotovo sve je”, kaže Sent-Bev, “jednostavno i savršeno, pristojno i dirljivo, umereno i zanosno. Slike se stapaju sa pričom i diskretno krunišu svaki njen deo, bez nametljivosti i pretencioznosti. Ono što će zauvek izdvajati ovu divnu pastoralu je to što je istinita, što proizilazi iz stvarne ljudskosti i osećajnosti. Nakon draži i radosti detinjstva ne dolazi idealna i bajkovita mladost. Govori se o strasti, i tu ljupku malu knjigu, koju Fontan pomalo banalno stavlja između “Telemaha” i “Abelove smrti”, ja bih svrstao između “Dafnid i Hloja” i one besmrtne četvrte knjige u slavu Didone. Ona odiše genijem koji sliči Vergiliju.” Rukopis “Pola i Viržinije” čitan je u salonu Suzane Neker, pred Bifonom, Tomasom, itd... i nije bio dobro prihvaćen, ali, odmah po izlasku iz štampe delo je počelo biti cenjeno u svojoj pravoj veličini.

Prvo srpsko izdanje objavljeno je 1926. godine, sedam godina nakon rane smrti prevodioca, Dimitrija K. Kritića (1900-1919), učenika VII razreda bitoljske gimnazije u Volosu.