NA ODMORU SMO DO 5.AVG. SLANJE I PREUZIMANJE KNJIGA OD 6. AVGUSTA
Utopljene duše - Vladislav Petković Dis (1911)
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 27107 : Tezina: 0.24 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Piščevo izdanje
Autor: Vladislav Petković Dis
Opis: 1. izdanje, Beograd 1911*, meki orig. (prednji, repariran) + tvrdi nakn. polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 102, ćirilica, ekstremno retka, vidi slike i opis
25 959 RSD
Vladislav Petković Dis (Zablaće, 10. mart 1880 — Jonsko more, 17/30. maj 1917) je bio srpski pesnik i rodoljub. Radio je kao učitelj i carinski službenik. kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa, 17/30. maja 1917. godine.
Dis je pesnik iracionalnog, on slike nalazi u podsvesnom. Pesnik je sumornih raspoloženja i čak očaja, njegov je izraz setan i muzikalan. Jovan Skerlić ga je kritikovao, jer se Dis nije uklapao u njegov ideal naprednog pesnika. Kasnija kritika, počevši od Isidore Sekulić, uvrstila je Disa među najbolje srpske pesnike nalazeći da je uveo u srpsku poeziju modernu poetiku i nov senzibilitet, i pored izvesnih jezičkih nebrižljivosti.
Dis je pesnik iracionalnog, on slike nalazi u podsvesnom. Pesnik je sumornih raspoloženja i čak očaja, njegov je izraz setan i muzikalan. Jovan Skerlić ga je kritikovao, jer se Dis nije uklapao u njegov ideal naprednog pesnika. Kasnija kritika, počevši od Isidore Sekulić, uvrstila je Disa među najbolje srpske pesnike nalazeći da je uveo u srpsku poeziju modernu poetiku i nov senzibilitet, i pored izvesnih jezičkih nebrižljivosti.
Knjigu Utopljene duše Dis je objavio 1911.
godine. Štampao ju je o svom trošku, jer nije bilo izdavača koji bi
objavio poeziju pesnika za koju je Jovan Skerlić, tada najuticajnija
ličnost srpske kritike, tvrdio da „jeste jedna neuka i gruba imitacija“.
Poezija „Utopljenih duša“ je negatorska, bolećiva, plačna i crna. Uvodi
u nju bodlerovske
motive što predstavlja novinu, ali tu je prisutan i motiv umrle drage,
koji nalazimo i u narodnoj lirskoj poeziji. Njegova poezija ide u
iracionalno, u njoj su Disovi snovi i njegove tišine.
* Ovaj primerak ima prednji originalni omot. Godina štampanja bila je odštampana na zadnjoj strani omota. Ekstremno retka u ponudi.
Knjiga je dodata u korpu
