Ogledalo je najobimnije i najkompletnije delo Todorovićeve
memoarske proze, ogledalo je velika i živopisna freska. U njemu je
naslikano tridesetpetogodišnje razdoblje istorije Srbije, razdoblje
između ubistva dva Obrenovića, kneza Mihaila 1868. i kralja Aleksandra
1903. godine. Pera Todorović je o ovim događajima prvi pisao
sveobuhvatno, i pre istoričara i pre savremenika. Todorović se nalazio u
središtu događaja, poznavao je mnoštvo činjenica i ljudi. Sve se to
prepoznaje u Ogledalu...
Pera Todorović, bliski prijatelj kuće Obrenovića, tokom vladavine kralja Aleksandra imao je s njim mnoge susrete,
u kojima ga je i tešio, i savetovao, i upozoravao, ali je k tome napisao kralju i mnoga pisma i "zapiske"
sa istom namerom. U "Ogledalu"
Todorović objavljuje ta pisma pod naslovom "Šta sam pisao kralju Aleksandru?" i važnu "zapisku" naslovljenu
"Kako je u Srbiji? Pera Todorović (2. maj 1852 — 24. oktobar 1907) je bio
srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne
stranke. Celog svog života sve što je činio ostavljao je za sobom
prepoznatljiv trag beskompromisnog istinoljupca.
Prvi broj Ogledala, sa podnaslovom "Zrake iz prošlosti"; izašao je 19. oktobra 1903. godine, da bi već
drugi i treći broj bili sudski zabranjeni sa motivacijom: uvreda vladara. U njima je objavljen "Poslednji razgovor
sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem", a to se nije svidelo novom vladaru Petru Karađorđeviću, koji je došao na
srpski presto posle Majskog prevrata 1903. godine. Nakon Majskog prevrata, 29. maja 1903. godine, kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i
njegova supruga Draga Mašin, a na presto doveden Petar Karađorđević –
dok su realnu vlast delili oficiri zaverenici i radikali, Pera Todorović pokrenuo je periodično glasilo "Ogledalo" (izašlo je 100 brojeva).
Šta je Pera Todorović napisao u uvodnom broju "Ogledala":
U Ogledalu, dakle, ogledaće se moj javni rad iz prošlosti
i svi oni mnogi, a često i čudni događaji i prigode, koje sam za ovo tridesetak godina preko glave preturio.U Ogledalu ogledaće se i ljudi i događaji onakvi kakvi su.
Ali, baš s toga, mnogima će biti krivo na Ogledalo.
Biće, dakle, kritike, napadaja, vike, pa i proste grdnje i
klevete. Na razložnu kritiku, odgovaraćemo kritikom i razlogom,
a na prazne grdnje i ruženja nećemo se ni osvrtati, imajući na
umu mudru arapsku izreku: Kad bi čovek zaostajao, da
se kamenom baci na svakog psa, koji za njim laje, nikad ne bi
stigao kud je pošao."
|
