Mare aeneum Villalpandi "Solomonovo bronzano more" Bakrorez 1731-1735 - Johann Jakob Scheuchzer: "Physica Sacra"

Mare aeneum Villalpandi "Solomonovo bronzano more" Bakrorez 1731-1735 - Johann Jakob Scheuchzer: "Physica Sacra"
Artikal: 31307 : Tezina: 1.01 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Opis: Originalni uramljeni bakrorez, Augsburg 1731-1735, format 44x32cm, stanje: odlično, vidi slike i opis

9 971 RSD

Dodaj na listu

Motiv ove gravire naslovljene na latinskom "Mare aeneum Villalpandi" (Vilalpandino bronzano more) odnosi se na "Prvu knjigu o kraljevima", poglavlje VII (I Reg., Cap VII., Vers. 24) iz Starog Zaveta, gde se za cara Solomona kaže:

"Tada od istopljenog metala izli more koje je od ivice do ivice merilo deset lakata; bilo je okruglo, visoko pet lakata, a u obimu, mereno vrpcom, bilo je trideset lakata... More je stajalo na dvanaest volova: tri okrenuta prema severu, tri prema zapadu, tri prema jugu i tri prema istoku; more je stajalo na njima i svi su bili okrenuti ka unutra."

"Villalpandi"označava autora prema čijem je delu izrađen bakrorez. Radi se o Špancu imena Juan Bautista Villalpando. J. B. Villalpandus, ili Villalpanda (1552-1608) bio je španski arhitekta, matematičar, pisac, teoretičar i član jezuita. Njegov glavni rad su bili komentari biblijskog proroka Ezekiela, objavljen uz podršku kralja Filipa II. Ovaj tekst je obuhvatao i maštovite rekonstrukcije Solomonovog hrama i prikaze Jerusalima. Zasnovao ih je prema vizijama proroka Ezekiela i objavio ih u svom trotomnom delu "Ezechielem explanationes et apparatus urbis ac templi Hierosolymitani" (Rim 1596-1604). Vilapandini radovi su  u sledeća dva veka inspirisali mnoge evropske ilustratore. Villapando je u istoriji arhitekture najpoznatiji po dizajnu i rekonstrukciji jezuitske crkve u Kordovi, kao i Solomonovog hrama - zajedno sa drugim jezuitskim učenjakom, imena Jeronimo de Prado (1547-1595).

Phisica Sacra Johann Jakob Scheuchzer-a je kombinovala teološku i naučnu praksu u pokušaju da pomiri biblijske tekstove sa novim naučnim dostignućima tog vremena . Ovo delo je jedno od najbolje ilustrovanih radova iz prirodne istorije i odličan primer dekorativne prirode bakroreza 18. veka . Švajcarac Scheuchzer je bio jedan od pionira paleobotanike i evropske paleontologije, kao i profesor matematike i fizike. On je verovao da Stari zavet prestavlja prirodnu istoriju sveta i želeo je da Biblijske podatke dokaže uz pomoć dostignuća moderne nauke i time dokaže postojanje Boga kroz nauku. Bakrorez pred vama je jdan od ukupno 750 koliko ih je sadržavala Phisica Sacra. Ovo barokno delo je ilustrovao ciriški slikar i graver Johann Melchior Füssli, dok je bakroreze za nju radilo više umetnika.