Apoftegmata - (Budni Benjaš) Sankt Peterburg 1745

Apoftegmata - (Budni Benjaš) Sankt Peterburg 1745
Artikal: 34487 : Tezina: 0.3 kg
Zalihe: 1 u zalihama
Izdavač:
Opis: Sankt Peterburg 1745, tvrdi orig. kožni povez, stanje vrlo dobro 4+*, str. 2+153+7 (registar imena), f. 18x12cm, slaveno-ruski, vidi opis i 13 slika u prilogu

88 500 RSD

Dodaj na listu
Besplatna dostava u Srbiji za ovaj artikal
Poručivanjem putem korpe možete birati Besplatnu dostavu
Lično preuzimanje kod nas u knjižari
Birajte preuzimanje u knjižari od utorka do petka od 15-18h

Pun naslov: "Апоффегмата то есть кратких витиеватых и нравоучительных речеи книги три, в них же положены различные вопросы и ответы, жития и поступки, пословицы и разговоры различных древних философов."

O delu "Apoftegmata" i ruskim izdanjima

Vrlo važan i u XVIII veku vrlo popularan zbornik sentenci Apoftegmata. Šafarik je pretpostavio da je autor ove zbirke poljski humanistički pisac Benjaš Budni (Bieniasz Budny, umro posle 1632., bio je poljski pisac i prevodilac aktivan na prelazu iz XVI u XVII vek), koji je na poljski jezik preveo delove Dekamerona, kao i Ciceronova dela "De senectute" i "De amicitia". Ne zna se da li je u osnovi poljske prerade bila knjiga Erazma Roterdamskog "Apophtegmatum" štampana 1531. u Bazelu. Prevedena s poljskog, knjiga je po nalogu Petra Velikog, u svrhu širenja prosvetiteljskih ideja, štampana u Rusiji prvi put 1711. godine, posle čega je stekla veliku popularnost i pobudila interesovanje za filozofsko nasleđe antike, pa je tokom XVIII veka preštampana više puta. U ruskim izvorima nalazimo potvrdu da se originalno radi o delu poljskog autora pod imenom Benjaš Budni, u svoje vreme poznat po svojim prevodima sa latinskog jezika., koji je Apoftegmatu (ili Апофегмата) prvi put objavio 1599. godine. Apoftegmata, koja bila najpopularnija knjiga B. Budnog, predstavlja zbornik kratkih priča i izreka antičkih i srednjevekovnih filozofa, i priča o vladarima, vojskovođama i drugim poznatim ličnostima. Nije poznato koje izvore je Budni koristio pri sastavljanju ove zbirke, međutim po redosledu se može pretpostaviti da je, pored drugih, koristio Plutarha i Diogena Laertijea. Kao što je rečeno, prvo rusko izdanje izašlo je 1711. godine, dok je poslednje izdanje na ruskom objavljeno 1788. godine. Prevod iz 1711. spada među prve knjige ruske građanske štampe i postao je prvo poljsko delo štampano u ruskom prevodu.

Srpsko izdanje iz 1765.

Zalaganjem Zaharije Orfelina i u njegovoj redakturi je za Srbe objavljena 1765. godine kod Dimitrija Teodosija u Veneciji, kao jedna od knjiga „con falsa data“, jedina među njima koja navodi Sanktpeterburg kao tobožnje mesto izdanja i jedina od takvih
knjiga koja je bila svetovnog karaktera. Nakon upoređivanja teksta ovog ruskog izdanja iz 1745. sa Orfelinovom knjigom objavljenoj u Veneciji dvadeset godina kasnije, 1765. godine, vrlo je verovatno da je Orfelin priredio srpsko izdanje upravo na osnovu ovog ruskog iz 1745, jer osim što je nekoliko slova izmenjeno i prilagođeno slaveno-serbskom jeziku, drugih razlika u tekstu, osim drugačijeg sloga, nema.


Literatura na ruskom gde je zabeleženo ovo izdanje (nismo proveravali jer navedene knjige nemamo):

- "Сводный каталог русской книги XVIII века". № 761

- Сопиков "Опыт российской библиографии", М.1902., №2003

- Геннади "Описание изданий гражданской печати XVIII века". М.; Л. №209

- Смирдин “Роспись Российским книгам для чтения” СПб, 1828, №1236

U ruskim izvorima pronašli smo da je tiraž ovog izdanja iz 1745. godine, 600 primeraka, ali za taj podatak nemamo druge dokaze.

* manja oštećenja poveza kao na slikama, veće oštećenje gornjeg desnog ćoška poveza koje je reparirano (slike 3 i 4), manje stare fleke na pojedinim mestima, stari zapisi na unutrašnjim stranama poveza.